Izvor: B92, 20.Jun.2013, 19:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Žetva pšenice počela ranije

Novi Sad -- Žetva pšenice danas je već počela na pojedinim parcelama, desetak dana ranije nego što je očekivano, kažu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Stručnjaci upozoravaju da bi pre skladištenja novog žita trebalo dobro očistiti i dezinfikovati silose i druga skladišta.

Pregledom više silosa u kojima je prošle jeseni i zime bio smešten kukuruz s povećanim sadržajem aflatoksina utvrđeno je da se u zaostaloj organskoj prašini, kao i na zidovima u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tim objektima nalaze velike količine agenasa, poput gljivice aspergilus flavus, koja prouzrokuje mikotoksine, napomenuo je prof. dr Stevan Maširević.

On je na konferenciji za novinare preporučio da svi skladištari koji će u takve silose smeštati pšenicu novog roda obave vrlo rigorozno čišćenje, ako može pranje i dezinfekciju, jer te spore lete svuda i opasnost su za pšenicu koja treba da bude uskladištena.

Maširević je preporučio da se očiste i dezinfikuju i podna skladišta, u kojima se takođe smeštaju znatne količine hlebnog žita, kako bismo bili sigurni da pšenica koja bude dopremljena s njiva ostane neugrožena štetnim agensima.

Na taj način biće obezbeđeno da pšenica ostane dobra i da se od nje mesi zdrav hleb, a biće stvoreni i uslovi za to da određene količine, namenjene stranom tržištu, izvozimo bez ikakve bojazni, rekao je Maširević.

On je napomenuo da je Srbija, zbog lanjskog problema sa povećanim sadržajem aflatoksina u kukuruzu, pod određenom prismotrom i da zato treba dodatno biti oprezan kako bi se sačuvao kvalitet pšenice.

Profesor Miroslav Malešević je istakao da su ekstremno visoke temperature proteklih dana naglo snizile vlažnost zrna tako da je već danas počela žetva ranih sorti na pojedinim parcelama u Bačkoj, Banatu i u nekim drugim područjima, što je desetak dana ranije nego što je očekivano.

Ta ranija žetva će umanjiti prinos i kvalitet u određenoj meri, što zavisi od sorte i drugih faktora, rekao je on napominjući da su toplotne i druge stresove biljaka proizvođači mogli da ublaže odgovarajućom mineralnom ishranom useva.

Malešević je napomenuo da su znatne površine pšenice polegle pre svega zbog preterane količine semena prilikom setve, neopreznog prihranjivanja azotnim đubrivom, kao i zbog nedostatka na našem tržištu preparata za regulisanje rasta biljaka.

Uprkos tim problemima, mogu se očekivati solidni prinosi pšenice, koja je u Srbiji jesenas posejana na oko 600.000 hektara, rekao je Malešević i dodao da ova žetva najverovatnije neće biti rekordna, ali će biti jedna od boljih u proteklih 10 godina.

Malešević je istakao da bi ove godine, u kojoj ćemo imati veću proizvodnju pšenice, trebalo preduzeti mere da se to žito lageruje u toku žetve po kvalitetu i da se tako i plaća, jer smo jedina zemlja u Evropi koja ne primenjuje takvo razdvajanje, čime se nanosi šteta svima, od proizvođača do države.

I profesor Branko Marinković je upozorio na štetne posledice poleganja pšenice, napominjući da je takvih biljaka pet do 30 procenata, u zavisnosti od njiva i regiona. Ako je samo u proseku 10 odsto poleglo biljaka, to znači da imamo oko 60.000 hektara takve pšenice, a samo 10 odsto smanjen prinos znači da smo izgubili 6.000 hektara ove godine, rekao je Marinković.

Profesorka Dragana Latković najavila je međunarodno savetovanje posvećeno proizvodnji zdravog kukuruza u Srbiji i okruženju, koje će biti održano u Novom Sadu a na kojem će učestvovati naučnici i stručnjaci iz Mađarske, Rumunije i Hrvatske.

Nastavak na B92...