Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Mar.2015, 04:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučić: Nećemo povećavati PDV
Premijer Aleksandar Vučić izjavio je danas da povećanje PDV-a u Srbiji ne dolazi u obzir, a o mogućnosti uvođenja akciza na električnu energiju, dodao je tek će se razmišljati.
"Povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) predviđeno je u dogovoru sa MMF-om kao krajnja mera, ali ta mogućnost u ovakvim okolnostima ne postoji", rekao je premijer novinarima na Kopaonik biznis forumu.
Da su nam cifre takve da u prva dva meseca beležimo minus od 35 ili 40 milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << dinara, onda bi obaveza Vlade Srbije bila da o tome misli, rekao je Vučić.
On je podsetio da je Srbija u prva dva meseca ove godine zabeležila suficit od 1,895 milijardi dinara, a prethodno je predviđeno da se u tom periodu ostvari deficit od 27 milijardi. U dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom, do kraja prvog kvartala predviđen je deficit od 55 milijardi dinara, rekao je Vučić i dodao da ne očekuje minus veći od 25-27 milijardi u prva tri meseca.
"Sa ovim ciframa, povećanje PDV-a ne dolazi u obzir", zaključio je Vučić.
O akcizama na struju razgovaraće se, dodao je premijer, tek kad se reši problem Železarem naglasivši da Srbija ima ubedljivo najjeftiniju struju u Evropi, te da su cene do 30 odsto niže.
"Posvetićemo se kapitalnim ulaganjima"
Vučić je ocenio najveća boljka Srbije nedostatak ideja i preduzetničkog duha i najavio da će se Vlada u narednim mesecima posebno posvetiti kapitalnim investicijama.
Neki od tih kapitalnih infrastrukturnih projekata, u koje Vlada Srbije polaže velike nade, su pruga Beograd-Budimpešta i projekat "Beograd na vodi", rekao je Vučić na otvaranju Kopaonik biznis foruma.
Srpski premijer je naveo da je Srbija u 2014. izdvojila 1,615 milijarde za kapitalne izdatke, u 2015. svega 540 miliona, napominjući da na tome ne treba da se štedi.
"To pokazuje da smo mi nespremni da mi nemamo ideje, da mi nemamo projekte, i da mi i kad imamo novca ne znamo šta sa tim novcem da radimo. Mi smo stegli kais, pritegli smo državnu kasu, ali ono gde ne treba da štedimo to su naši kapitalni izdaci", istakao je Vučić.
Prema njegovim rečima, iako se radi o malim uštedama, to pokazuje da Srbija nema građevinske firme koje su u stanju da sprovode projekte, nema firme koje rade projekte, niti država ima ideju šta treba da radi, kako da ulaže i kako da potroši taj novac.
"To je problem sa kojim se mi suočavamo i koji ćemo morati da rešimo u narednom periodu, jer to je jedini način da izbgnemo negativan rast u ovoj godini", rekao je premijer Srbije.
Vučić je ocenio da Srbija ima talentovanu naciju, inteligentne ljude, ali da je privatna inicijativa "dobrim delom" nestala u Srbiji i sav biznis se oslanja na državu.
"U međuvremenu smo negde izgubili taj preduzetnički duh. Biće nam potrebni različiti 'start up' programi, ali ne programi zanovani na političkoj liniji", rekao je srpski premijer Aleksandar Vučić.
"Vlada će doneti razvoj Srbiji"
Vučić je poručio Kopaoniku da se ova vlada opredelile za strategiju koja će doneti razvoj Srbiji i naglasio da je naša zemlja prvi put u modernoj istoriji u prva dva meseca ove godine ostvarila suficit od milijardu i 895 miliona dinara.
"Za nas građane Srbije nikada nije bilo važno da razmišljamo nekoliko godana unapared. Zaboravljali smo i podsmevali smo se drugima koji su imali petogodišnje i desetogodišnje planove, nama je bilo važno da se preživi i politički opstane samo tog dana. Ovoga puta smo se opredelili za strategiju, a ne za taktiku. Za strategiju koja će doneti razvoj Srbije uz rešenje problema u javnim finansijama", rekao je Vučić obraćajući se učesnicima 22. ekonomskog foruma na Kopaoniku.
On je podsetio da su u njegovom ekspozeu pred skupštinom jasno postavljeni temelji šta treba činiti: da počnemo da zarađujemo, da trošimo koliko zaradimo, da smanjimo fiskalni deficit, da smanjimo narastujući javni dug i da na srednji i duži rok obezbedimo rast privrede.
"Tog programa se držimo potpuno, gotovo striktno i on je počeo da daje rezultat", rekao je i podsetio da su doneti u međuvremenu sistemski, moderni zakoni u skladu sa evropskom praksom, kao i plan fiskalne konsolidacije i to uprkos, kako je naveo, protivljenju većeg dela društva. Zbog toga je Srbija, kako je rekao i skopila ugovor sa MMF.
On je takođe ocenio da se danas plaćaju računi neodgovorne politike iako su preduzete mere za sređivanje situacije u javnim finansijama, a zatim naveo da je u januaru i februaru 2013. godine deficit ukupno iznosio 37 milijardi i 669 miliona, u januaru i feabruaru 2014. godine 36 milijardi i 294 miliona, a da je u prva dva meseca ove godine ostvaren suficit.
Vlahović: Neosporni rezultati Vlade
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović izjavio je danas da je Vlada Srbije od prošlogodišnjeg foruma postigla neosporne ruzultate kao sto je usvajanje nekoliko ključnih zakona, a da će ključno reformsko pitanje u ovoj godini biti restrukturirnje i početak privatizacije velikih javnih preduzeća.
On je otvarajući Kopaonik biznis forum među pozitivnim dometima vladen naveo usvajanje Zakona o radu, zakona o privatizaciji i stečaju, Zakona o planiranju i izgradnji i zakona o izmenama i dopunama zakona o penzijskom osiguranju.
"Ohrabruje nas rešenost vlade da paralelno sa fiskalnom konsolidacijom u koju je krenula sprovede i strukturne reforme", istakao je Vlahović.
On je kao pozitivan doprinos ekonomskom oporavku naveo i sporazum sa MMF koji kako je rekao daje čvršće garancije da će se sprovesti ključne reforme, a na drugoj strani aranžman će doprineti povećanju kreditnog rejtinga Srbije što će pozitivno uticati na strane investicije.
Sve navedene mere strukturnih reformi neće dati benefite u kratkom roku ali, ali bez njih nema ni stvaranja jake privrede i zato je potreban konsenzus i privrede i sindikalne i akademske elite, zakljucio je Vlahović.
Tabaković: Godina za rešavanje loših kredita
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da će ova godina za NBS, Ministarstvo finansija i banke biti ta u kojoj će se rešavati problem visokog udela nenaplativih kredita u Srbiji.
"Udeo nenaplativih kredita je visok, ali potencijalni gubici su u potpunosti pokriveni", poručila je guvernerka na Kopaonik biznis forumu i dodala da je bankarski sektor likvidan.
Osnaživanje finansijskog sektora je, kako je kazala, i jedan od bitnih stubova u programu MMF-a.
"Bilansi banaka će se procenjivati na način kako se to radi u EU, a uz pomoć najboljih revizorskih kuća, a u interesu stabilnosti sistema u Srbiji", rekla je.
Govoreći o reformama, Tabaković je navela da Srbija ima pred sobom samo dva izbora - da uspe ili da uspe.
"Znamo koje mere bi trebalo da preduzmeno i nemamo prostora da im nalazimo mane", rekla je Tabaković na Kopaonik biznis forumu.
Guverner je rekla da je rukovodstvo NBS u sadašnjem sastavu, uspelo da održi cenovnu i finansijsku stabilnost i da održi inflaciju na niskom i stabilnom nivou.
"Srbija je ranije bila rekorder po visini inflacije od oko 12 odsto, a danas se inflacija kreće oko donje granice cilja", rekla je Tabaković podsetivši da se Srbija nalazi među onim evropskim zemljama koje imaju nisku inflaciju.
Ona je istakla da centralna banka držu prosečne dnevne oscilacije kursa u toku godine na oko 0,12 odsto, dok su ranije, kako je rekla, dnevne oscilacije kursa bile daleko veće, i "pitanje je kome su išle na korist, a kome na štetu".
Vujović: Rast privrede od drugog kvartala
Negativna stopa rasta srpske privrede nastaviće se i u prvom kvartalu ove godina, a početak pozitivnog rasta očekuje se u drugom kvartalu i nastaviće se do kraja godine, izjavio je danas ministar finansija Dušan Vujović.
On je ocenio da će se polovinom ove godine deficit budžeta prepoloviti na oko 26 milijardi dinara.
"Očekujemo da će deficit polovinom godine biti oko 26 milijardi dinara, u odnosu na 55,7 milijardi dinara koliko je bilo očekivano", rekao je Vujović u uvodnom izlaganju na Kopaonik biznis forumu 2015.
Vujović je naglasio da je reformski kurs vlade već počeo da daje rezultate i naveo da je fiskalni deficit u julu 2014. iznosio 8,8 odsto BDP-a, sa tendencijom daljeg rasra, a danas posle osam meseci je smanjen na 6,6 odsto BDP-a.
Prema njegovim rečima, rast privrede je prevashodni ekonomski zadatak ove vlade, a na putanju rasta realnog sektora možemo se vratiti tek pošto sprovedeno reforme.
Vujović je ocenio da rast privrede mora biti zasnovan na zdravim i realnim, održivim osnovama, jer je u periodu 2005. do 2014. rast BDP-a bio zasnovan na donacijama i prihodima od privatizacije, što nije bilo održivo.
Takođe, Vujović je podsetio da su od 2005. do 2015. konstanto rasli rashodi, a padali prihodi budžeta i zbog toga je vlada morala da preuzme određene mere, i da zaustavi rast fiskalnog deficita, i ukazao da je veliki deo rashoda budžeta odlazio na plate i penzije, a takva situacija je i danas.
Što se tiče javnog duga, Vujović je rekao da su predviđanja vlade da će se javni dug povećavati do kraja 2016. i onda će početi da pada.
Država planira da se poveća učešće dinarskog dela duga na oko 40 odsto, pri čemu ima dovoljno dolarske likvidnosti za servisiranje duga i da se zaštiti od deviznog rizika, rekao je ministar finansija i najavio da će vlada ove godine početi sa hedžovanjem, odnosno sa transakcijama kojima se umanjuje ili otklanja rizik nastanka gubitka od deviznog rizika.
Ova privreda mora da se modernizuje, jer ne može da odgovori na neke ugovore koje želi da ispuni, a to država ne može da uradi umesto privrede, rekao je Vujović i dodao da država neće više biti izvor finansijske pomoći privredi, ali će obezbediti normalne uslove za poslovanje.
Ministar finansija je ocenio da bi Srbija mogla da ima trajni rast u poljoprivredi, predrađivačkoj, IT i automobilskoj industriji.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
