Izvor: B92, 26.Okt.2010, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji 50.000 vozača u panici
Beograd -- Nedavno je prestala proizvodnja olovnog benzina MB 95. S obzirom da svi noviji automobili više i ne koriste olovna goriva, vozači sa starim kolima su na mukama.
A na pumpama u Srbiji, čim nestanu zalihe, više neće moći da se kupi olovni benzin.
Više od 50.000 vozača u Srbiji, koji voze kola starija od 25 godina na olovni benzin, jedinu informaciju o šteti od prelaska na bezolovno gorivo mogu da dobiju ako se obrate direktno proizvođačima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
"Vlasnici automobila starijih od 25 godina, koji su koristili ovo gorivo, trebalo bi da provere kod proizvođača da li smeju da koriste bezolovni benzin", savetuju i u AMSS-u.
Ukoliko saznaju da to ne mogu, majstori savetuju kupovinu specijalnih aditiva ili menjanje motora, koje košta oko 1.000 evra.
Olovni benzin ima 400 miligrama olova po litru, što je čak 13 puta više nego što ima bezolovno gorivo. Nenad Jovanović iz AMSS-a kaže da je olovo bilo dobar „štit" za ventile.
"Olovo se u starim motorima taložilo i na taj način predstavljalo jedan meki sloj koji ujedno štiti i od brzih udaraca prilikom paljenja goriva u motoru. Ujedno, ono je štitilo ventile. Zanimljivo je da se na Zastavinim vozilima koristio autogas koji apsolutno nema olova, što znači da ova vozila mogu da koriste bezolovni benzin", objašnjava Jovanović.
Direktor kvaliteta u Centru za motorna vozila AMSS-a Nenad Jovanović kaže da vlasnici starijih „benzinaca" moraju da se raspitaju kod proizvođača da li njihovi motori smeju da koriste bezolovni benzin.
"To se odnosi pre svega na vozila koja imaju visok broj obrtaja motora i tanke ventile, a proizvedena su pre 1985. godine. Praktično, može da se desi da postoji neki stariji „ferari" ili „audi" iz te serije visokoturažnih automobila kod kojeg ne može sa sigurnošću da se kaže koliko bi bio štetan bezolovni benzin. Pravu informaciju definitivno mogu da daju samo proizvođači", savetuje Jovanović.
Srbija je uz BiH i Crnu Goru jedna od poslednjih evropskih zemalja u kojima se koristio olovni benzin, inače veoma štetan za životnu okolinu. Jovanović kaže da su u svetu još pre dve decenije prestali da proizvode motore koji koriste ovo gorivo.
"Kada su u Evropi krenuli da prelaze sa olovnog na bezolovni benzin, prvi korak je bio da ponude bezolovni po nižoj ceni kako bi privukli kupce. Tada su proizvođači savetovali vozačima da li smeju da koriste bezolovni benzin, da li mogu stalno da ga koriste i da li posle nekoliko punjenja rezervoara ovim gorivom treba ipak da sipaju jedan rezervoar olovnog", objašnjava on.
U svakom slučaju, vozači koji žele da budu apsolutno sigurni mogu da izaberu dve opcije. Automehaničar Ivan Keneški kaže da mogu da promene motor ili da stave plin.
Ugradnja polovnog motora novije proizvodnje košta oko 200 evra, dok će vas sam motor koštati od 700 do 1.000 evra. Ugradnja plina, u ovlašćenom servisu, ne bi trebalo da košta više od 1.000 evra.
Od automobila na olovni benzin koji su se prodavali kod nas najčešće se mogu naći „lade", „škode", „mercedesi" i „zastave", kao i neka ruska vozila. Dugogodišnji reli vozač Boban Atanacković kaže da postoje aditivi koji mogu da reše problem.
"Postoje aditivi koji mogu da se dodaju u bezolovni i onda je sve u redu. To bi moglo da pravi probleme jedino kod nekih izuzetno jakih turiranih automobila, kao i kod sportskih kola. Važno je samo da benzin ima dovoljnu oktansku vrednost ", savetuje Atanacković.
Cene aditiva za bezolovni benzin su od 300 do 400 dinara za flašu koja se sipa u rezervoar sa 50 litara benzina. Ta količina se sipa svaki put kada se sipa i gorivo.
Pratite specijal: NIS na berzi
