Izvor: B92, 14.Okt.2010, 20:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sve duži red pred državnom kasom

Beograd -- U Ministarstvu finansija kažu da je izrada rebalansa budžeta pri kraju i da će time biti obezbeđeno šest milijardi dinara za opštine i socijalnu pomoć.

Sve je duži red pred državnom kasom. Da li će biti novca i za toplane, RTS i prosvetu, u Ministarstvu finansija, međutim, ne žele da objave.

Za sada je poznato da će jedino penzioneri dobiti jednokratnu pomoć od 5.000 dinara pre usvajanja rebalansa republičkog budžeta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Novac čekaju penzioneri, Beogradski univerzitet, toplane za gas i RTS za prenose skupštine. A svima su pare obećane iz rebalansa budžeta - penzionerima za bonuse sedam milijardi dinara; Beogradskom univerzitetu za grejanje oko milijardu dinara; toplanama za gas oko milijardu dinara; RTS-u za prenos Skupštine oko tri milijarde dinara.

Ukupno, dakle, oko 12 milijardi dinara. Da li će u budžetu biti novca za sve koji ga očekuju, u Ministarstvu finansija nisu želeli da kažu.

Kako navode, o detaljima rebalansa budžeta biće reči tek pošto ga Vlada Srbije usvoji, jer su izmene moguće i u poslednjem trenutku. Ipak, iz Ministarstva poručuju da će dugovi toplana biti rešeni, i da se niko od građana neće smrzavati.

Nije poznato ni odakle će taj novac doći. O tome gde i kako država može da obezbedi novac i sami ekonomisti imaju različita mišljenja. Jedni veruju da je to moguće samo dodatnim zaduživanjima, a drugi da će on biti obezbeđen iz dodatnih prihoda.

Rashodi i do 17 milijardi dinara

U Ministarstvu finansija kažu da su svi dodatni izdaci dogovoreni sa MMF-om, koji je na poslednjim razgovorima u Beogradu, Srbiji dozvolio povećanje rashoda po osnovu boljeg punjenja budžeta. A to znači, kako je objašnjeno, da rashodi mogu da porastu i do 17 milijardi dinara.

Saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović očekuje da će se država dodatno zadužiti.

"Budući da prihoda nema u takvoj dinamici koji bi mogli da podmire te povećanje rashode, nema drugog izbora nego izvori finansiranja spolja, odnosno tuđi izvori finansiranja, koji idu od klasičnih komercijalnih kredita kod poslovnih banaka, ili pak izdavanjem trezorskih zapisa”, navodi on.

"U svakom slučaju, reč je o novom zaduživanju države, kako bi se podmirila tekuća potrošnja ili subvencionisala poslovanja preduzeća ili recimo fakulteta”, ocenjuje Đogović.

Vladimir Gligorov iz Bečkog ekonomskog instituta smatra da ima prostora za ispunjenje nekih obećanja.

"Budžet bi trebalo bolje da se puni pre svega što je inflacija ubrzana, tako da imate dodatan inflatorni porez koji doprinosi boljem punjenju budžeta. Tako se meni čini, i zbog toga je verovatno moguće ispuniti neka od ovih obećanja koja su data ili bar delimično nadoknaditi te neke dugove koji su se nagomilali”, ocenjuje on.

Pratite specijal: NIS na berzi

Nastavak na B92...