Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Apr.2015, 10:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav četvrtkom: Privreda piše tri minusa

Manje, manje, manje. To je ključna reč koja na početku 2015. karakteriše privredu Srbije. Industrijska proizvodnja u prva dva meseca ove godine, pokazuju najnoviji podaci Zavoda za statistiku, manja je za preko tri (sasvim precizno - 3,1) odsto nego u istom razdoblju prošle. Industrijska proizvodnja u februaru manja je za 3,3 odsto nego lane u istom mesecu, a od prošlogodišnjeg proseka manja je dvostruko više - za 6,3 odsto.

Takozvani desezonirani indeks - dakle onaj koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << isključuje uticaj sezonskih faktora, poput broja radnih dana, praznika, godišnjih odmora i slično pa je zato i realniji - pokazuje da je proizvodnja u februaru bila za 2,8 odsto manja nego u januaru. Posebno ne valja što je prerađivačka industrija pala još više - 4,6 odsto.

Ako vas zbog ovih silnih "manje" nije izdalo strpljenje, evo i nečeg dobrog. Isti već maločas pomenuti desezonirani indeks pokazuje da je industrijska proizvodnja u februaru 2015. od proseka 2014. bila veća za 1,6 odsto; prerađivačka industrija je ostvarila gotovo duplo bolji rezultat i porasla je za 3,4 odsto.

Ali to je istovremeno i poslednja lepa stvar koja se može navesti za industriju u prva dva meseca ove godine. Ovom slikom, naime, nisu obuhvaćena mala i srednja preduzeća (do 50 zaposlenih). Ona se prate po posebnoj metodologiji.

Kada se i MSP sektor uključi u opšte pokazatelje, dobija se još crnja slika. Ukupna industrijska proizvodnja u februaru 2015. godine manja je od prošlogodišnjeg proseka za 6,4 odsto, dok je prerađivačka industrija zabeležila dvostruko veći pad - ona je manja za 12,1 odsto.

Malo smo vas udavili, poštovani čitaoci, ovim neveselim podacima između ostalog i zato što ih niste mogli lako primetiti. Uglavnom su bili smešteni, ako ih je uopšte i bilo, pri dnu novinskih strana. Za razliku od izjave predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića da se već vide "ozbiljni znaci ekonomskog oporavka zemlje" koja je s lakoćom osvajala njihove vrhove.

Doduše, premijer je svoj optimizam izveo iz rasta poreskih prihoda, koji ipak, iako po pravilu jesu povezani, sa proizvodnjom nisu istovetni, niti istosmerni. Tako da se, po svemu sudeći, naš premijer, što se kaže, malo zaleteo.

Ako ikakvih znakova ima, oni su pre slabašni nego ozbiljni. I zato bi bilo najbolje da je premijer čitavu ovu stvar oko oporavka prećutao. Da bi, recimo za šest meseci, negde u septembru, ako se optimističke slutnje obistine, mogao da kaže, argumentovano i dokumentovano, na osnovu dugoročnih trendova, Srbija se kreće u dobrom pravcu.

To bi delovalo ozbiljno.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...