Izvor: RTS, 09.Mar.2015, 10:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Štampanjem evra protiv krize

Ekonomski stručnjak Vladimir Krulj rekao je za RTS da je cilj otkupa obveznica Evropske centralne banke u vrednosti od 60 milijardi evra mesečno povratak na ciljanu inflaciju od dva odsto.
Evropska centralna banka počinje otkup obveznica u vrednosti od 60 milijardi evra mesečno da bi podstakla ekonomiju do septembra iduće godine.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, ekonomski stručnjak Vladimir Krulj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rekao je da se danas pritiska crveno dugme, kreće štampanje para od 60 milijardi, otkupljuju obveznice koje su denominovane u evrima prema sekundarnom tržištu, ali da se nastavlja i otkup obveznica iz javnog sektora koje su već bile vezane za aktivu, odnosno one koje su pokrivene kreditima ili hipotekom.
Prema njegovim rečima, cilj takve mere je povratak na ciljanu inflaciju od dva odsto, a da li će se to desiti zavisiće od mnogo faktora.
Postoji nekoliko elemenata koji će biti kritični. Kako će nacionalne ekonomije uspeti da ciljanu tražnju koja bi trebalo da ima drugi efekat na pravljenje proizvodnje, na slivanje tih para u realan sektor i zapošljavanje – što je jedan od najbitnijih elemenata svih ovih mera – umnogome će zavisiti od toga kakve će biti performante države. Nemačka pak sumnja u ovakve mere i bila je protiv njih.
"Ono što se kod nas nije mnogo pričalo jeste da će portfolio ovih obveznica biti dosta raširen. Već su ustanovljena neka pravila – da se one obveznice koje imaju prinos manji od minus 0,2 odsto, a to su najtraženije nemačke obveznice sa prinosom od dve godine, neće kupovati, tako da bi se obezbedio ravnomerniji pristup", rekao je Krulj.   
Govoreći o tome gde će novac završiti, Krulj kaže da je teorijska ideja da će ovaj novac podstaći tražnju koja će se preliti na proizvodnju i na realni sektor.
Prema njegovim rečima, to je teorija koja je dala rezultate pre šest godina u SAD, Velikoj Britaniji, a imala je svoja dobra iskustva u Japanu.
Za razliku od ove tri zemlje, Evropska centralna banka, kao ključna monetarna institucija, polako uzima ingerencije koje imaju centralne banke u tim zemljama.
Krulj kaže da se ne odstupa potpuno od politike štednje, da će svi bitni parametri i dalje biti pod lupom, a da će se gledati to što mere štednje nisu u mogućnosti da obezbede rast.

Nastavak na RTS...