Izvor: Politika, 03.Avg.2012, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slučaj „Šoškić” svađa Srbiju sa kreditorima
Ako procene da zakon znatno ugrožava nezavisnost centralne banke međunarodne institucije mogu da nam uskrate pomoć, ocenjuje Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta
Nova vlada se već prve radne nedelje posvađala sa međunarodnim finansijskim institucijama. Razlog za povišene tonove, koji su poslednjih dana stizali iz Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i Evropske komisije su ostavka guvernera Dejana Šoškića i izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije koje, prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njihovoj jednoglasnoj oceni, znatno ugrožavaju nezavisnost centralne monetarne institucije.
Oštre poruke nametnule su i pitanje da li oni od kojih tražimo pare mogu da nam ih uskrate zbog istrajavanja na propisu koju su oni ocenili kao antievropski. Upućeni kažu da nam se to lako može desiti i podsećaju na mađarski slučaj. Tamošnja vlast pomislila je, uprkos velikom minusu u sopstvenoj državnoj kasi, da može da se inati sa kreditorima smanjivanjem nezavisnost centralne banke. Međutim, MMF-a je poslao kratak i jasan odgovor: dok god insistirate na zakonu koji smanjuje nezavisnost centralne banke – ne možete da dobijete 15 milijardi evra koliko ste sami tražili aranžmanom iz predostrožnosti. Mađarski parlamentarci i premijer Viktor Orban nisu imali kud i podvili su rep.
Može li ova sudbina da zadesi premijera Ivicu Dačića? Šta su, uostalom, sličnosti i razlike između Srbije i Mađarske u slučaju pokušaja smanjenja nezavisnosti centralne banke? Za razliku od našeg severnog suseda, mi nismo članovi Evropske unije i ne moramo slepo da se povinujemo njihovim zahtevima, ali nam je zajedničko to što smo, baš kao i Mađarska – u šaci stranih kreditora. Upućeni kažu da, čak i da međunarodne finansijske institucije oćute na usvajanje ovakvog zakona, dužničko tržište može da nas kazni visokim kamatama.
Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, potvrđuje da kreditori, kao u mađarskom slučaju, mogu da nam uskrate pomoć.
– Nije isključeno da će tražiti da se zakon menja, jer reakcije koje smo videli bile su preliminarne i MMF i Svetska banka najavljuju da će detaljnije analizirati ovaj propis. Ako procene da znatno ugrožava nezavisnost centralne banke mogu da nam uskrate pomoć. Što može da ugrozi aranžman koji Srbija treba da obnovi sa MMF-om. A on nam je važan iz nekoliko razloga. Prvo, bez dogovora sa Fondom mi nećemo moći međunarodnom tržištu da emitujemo 1,4 milijarde dolara obveznica koje su nam neophodne da bismo zatvorili rupu u budžetu i što je planirano na jesen. Sa druge strane, to će sigurno imati u vidi i rejting agencije, ali i finansijsko tržište će odreagovati. To će, bojim se, povećati nervozu i neizvesnost, a istorija pokazuje da su krize javnog duga izbijale kada se rizik zemlje povećavao – kazao je Petrović koji je inače još pre dva meseca upozorio da Srbiji preti kriza javnog duga.
Izmene zakona o centralnoj banci koje su po hitnom postupku stigle u parlament, po oceni međunarodnih institucija, korak su unazad u usklađivanju Srbije sa evropskim standardima, ali utiču i na nezavisnost centralne monetarne institucije.
Tako je predstavnik Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat za portal EurAktiv Srbija izjavio da je Evropska komisija duboko zabrinuta zbog ovog propisa, kojim se poništavaju neke odredbe o nezavisnosti guvernera.
– Načelo nezavisnosti centralne banke i svih njenih funkcionera je ključna vrednost, upisana i u osnivački ugovor EU. Komisija očekuje od Srbije, kao kandidat za EU, da se postepeno usklađuje sa pravnim nasleđem EU u oblasti ekonomskih i monetarnih pitanja – podsetio je Janmat.
Po njegovim rečima, sama brzina kojom su predložene izmene dovode u pitanje transparentnost i valjanost mišljenja različitih zainteresovanih strana.
U pismu Svetske banke, koje je potpisala Džejn Armitidž, regionalni koordinator za jugoistočnu Evropu i centralnu Aziju, izražava se zabrinutost da li će centralna banka moći svoj posao da radi na dovoljno nezavistan način.
Svetska banka tako ukazuje na izmene kojima se predviđa formiranje Uprave za nadzor finansijskih institucija koja bi, kako se ocenjuje, bila relativno moćno telo čiji mandat nije potpuno jasan.
U ovoj instituciji, od koje Srbija očekuje 400 miliona dolara kredita, predviđeno je da viceguvernere bira Skupština, a ne Savet NBS.
– Ukoliko ti amandmani budu usvojeni, rukovodstvo centralne banke biraće parlament, što znači potpunu kontrolu – ocenjuju iz Svetske banke.
U SB su izdvojili i amandman na član 18 kojim se omogućava kupovina vladinih hartija od vrednosti na sekundarnom tržištu.
S obzirom na to da u Srbiji ne funkcioniše sekundarno tržište vladinog duga, omogućiti NBS da finansira vladin deficit. Posledice toga bile bi mnogobrojne, upozoravaju iz SB.
Ova institucija je pokazala zabrinutost i povodom mogućnosti smena celog rukovodstva NBS u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu izmenjenog zakona. U vreme ozbiljnih i sve većih ekonomskih pritisaka, smena cele uprave NBS poslala bi tržištima veoma jasne i negativne signale, ocenjuje se u dopisu.
Anica Telesković
Jovana Rabrenović
-----------------------------------------------------------
Greh Agrobanke
Srpska napredna stranka zatražila je da se ispitaju navodi da je NBS oštećena za više od 300 miliona evra zbog mahinacija rukovodstva na čelu sa guvernerom Dejanom Šoškićem. U SNS-u su nam pojasnili da je reč o gubitku koji je napravila Agrobanka. „Pored toga još 80 miliona evra je uloženo iz budžeta za Novu Agrobanku što je novac poreskih obveznika, a o odštetnom zahtevu akcionara od 70 miliona evra pred međunarodnom arbitražom da i ne govorimo.”
objavljeno: 04.08.2012
