Izvor: Politika, 23.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savetnik za profit
U Komisiji za HV uskoro počinje licenciranje domaćih investicionih savetnika
Umesto da se oslanjaju na sopstvene procene, najčešće amaterske, ili na varljivi poslovni "njuh" u koje akcije, obveznice ili druge papire da ulože svoj novac, mali investitori, ali i veliki "igrači" na srpskom finansijskom i tržištu kapitala moći će uskoro da računaju na stručne preporuke prvih domaćih investicionih savetnika.
U Komisiji za hartije od vrednosti, krajem ovog meseca, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stručni ispit za sticanje licence za rad trebalo bi da polaže šest od ukupno 22 polaznika seminara na kojem se obučavaju da kvalifikovano pomognu ulagačima u donošenju investicionih odluka.
Reč je, pre svega, o berzanskim posrednicima – brokerima koji su, po prirodi posla, u najčešćem neposrednom kontaktu sa klijentima.
Prvi stručni ispit grupa od šest kandidata polaže u vanrednom, oktobarskom roku, dok je redovni ispitni rok u januaru.
Imajući u vidu da bi krajem ove ili početkom naredne godine trebalo da startuju s radom i prvi domaći investicioni fondovi, treba očekivati da budući investicioni savetnici budu među najtraženijim kadrovima na tržištu.
Stručno kockanje
Podsećanja radi, odredbama Zakona o hartijama od vrednosti predviđeno je, između ostalog, da investicioni savetnik mora da ima visoku stručnu spremu i najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima s hartijama od vrednosti i da ima licencu Komisije za hartije od vrednosti stečenu posle položenog ispita po programu koji je utvrdilo to vrhovno regulatorno i kontrolno telo na finansijskom tržištu.
Investicioni savetnici posluju s institucionalnim investitorima (fondovima) i građanima, s ciljem da pomognu ulagačima da ostvare dobit, kao i da nadgledaju realizaciju njihovog ulaganja i pomažu u procesu upravljanja investicijama u korist klijenata, objašnjava za naš list Dragoslav Veličković, rukovodilac Odeljenja za hartije od vrednosti u Sosijete ženeral banci.
Po njegovim rečima, i na razvijenim tržištima investicioni savetnici dobijaju dozvole za rad od regulatornih tela (Komisije za hartije od vrednosti), a ukoliko klijentima namerno daju pogrešne savete – prete im rigorozne kazne.
Naravno, ulaganje na berzi, pogotovo u akcije, jeste svojevrsna kocka, što znači da niko ne može klijentu da garantuje dobitak.
To su znali i stari berzijanci na prvoj Beogradskoj berzi koji su govorili da "ukoliko želiš dobro da jedeš – kupuj akcije, a ukoliko želiš mirno da spavaš – investiraj u državne papire".
Da bi investitori imali što manji rizik ulaganja, savetnici mere performanse raznih hartija na tržištu, koristeći pri tom kao reper indeks akcija.
To podrazumeva i postojanje različitih indeksa, na primer sektorskih, koji bi bili svojevrsni vodič za ulaganje u određene privredne grane ili oblasti.
Skrivanje informacija
U zemljama s razvijenim tržištem kapitala individualni investitori su, u odnosu na našeg prosečnog kupca, odlično informisani, a znaju i da nepotpuni i neažurni podaci o emitentu nisu dobra preporuka za ulaganje.
Uz to, u najrazvijenijim zemljama su za slučajeve manipulacije informacijama koje su od značaja za ulagače predviđene rigorozne sankcije.
Kod nas je, međutim, veliki problem što firme ne brinu o informisanju najšire investicione javnosti o sopstvenom poslovanju i svim relevantnim činjenicama koje mogu biti od značaja za cenu njihovih akcija.
Premda je od reosnivanja tržišta kapitala prošlo 17 godina, kompanije promeću svoj akcijski kapital na nezvaničnom berzanskom tržištu, listing još ne postoji, a berza nije postala mesto za prikupljanje svežeg kapitala za razvoj bez bankarskih kredita, što je i njen osnovni zadatak.
Ukoliko se to ne promeni, posao investicionih savetnika će biti otežan, jer će do važnih informacija morati da dolaze "ispod žita", što je veliki rizik.
Veoma je značajno i to da investicioni savetnik mora da dobro poznaje svog klijenta, na isti način kao i advokat koji mora da zna bitne detalje o onome koga namerava da zastupa.
To znači da mora da poznaje klijentovu imovinsku snagu, da li očekuje nasleđe, planira li velike izdatke (kupovinu automobila, stana, školovanje deteta u privatnoj školi), jer tako može da mu pomogne u donošenju odgovarajuće investicione odluke.
Vesna Arsenić
[objavljeno: 23.10.2006.]
