Izvor: B92, 29.Nov.2014, 14:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SFRJ se još nije "raskusurala"
Srbija najavila radnu grupu za rešavanje spornih pitanja oko isplate stare devizne štednje, ali se o toj temi i dalje malo govori, pišu "Novosti".
Dok slovenački premijer, bar kroz izjave "tuđim" medijima, najavljuje da će Slovenija isplatiti staru štednju koju su u Ljubljansku banku uplaćivale štediše iz bivših jugoslovenskih republika, srpski zvaničnici - ćute.
Iako je i nas, baš kao i Sloveniju, na povrat stare devizne štednje štedišama Investbanke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << van Srbije, još letos obavezao Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, postoje samo zvanične najave da će se osnovati radna grupa koja bi srpskoj vladi trebalo da predloži rešenje za ova sporna pitanja.
Presuda u slučaju „Ališić i drugi protiv BiH, Hrvatske, Srbije, Slovenije i BJR Makedonije“, koju je ovaj sud doneo 16. jula, obavezuje, između ostalih, Srbiju da vrati staru deviznu štednju nekadašnjim klijentima tuzlanske filijale Investbanke, ali predstavlja i „model ponašanja“ za sve ostale stare devizne štediše koje ne žive u Srbiji.
Naša zemlja već godinama isplaćuje staru deviznu štednju, koju je od 2002. godine priznala kao javni dug i u to ime emitovala državne obveznice. Poslednje hartije na naplatu dospevaju 31. maja 2016. godine. Problem je, međutim, upravo sa štedišama koji su ulagali u banke u jednoj republici SFRJ, a posle ratnih zbivanja devedesetih se preselili u drugu, sada već nezavisnu državu. A staru štednju su bivše republike isplaćivale po principu: ako ovde plaćaš porez, imaš pravo na naknadu izgubljene štednje. Dakle, osim devizne štedne knjižice, uslov za povrat štednje je bio - prebivalište na teritoriji Srbije. Za sve druge nada da će doći do svog novca zavisila je od nekoliko reči: „kako se ugovori sa državama sukcesorima SFRJ“.
Pre raspada SFRJ, Investbanka je u Bosni i Hercegovini imala organizacione delove u Tuzli i Sarajevu u periodu od 1977. do 1992. godine.
"Ukupna stara devizna štednja deponenata Investbanke položena u organizacionim delovima banke na području BiH, na dan 3. januar 2002. godine iznosila je 80.868.302,22 evra i to: u poslovnoj jedinici u Tuzli 67.521.799,57 evra, a u poslovnoj jedinici u Sarajevu 13.346.502,65 evra", podaci su Agencije za osiguranje depozita, koja je stečajni upravnik ove banke.
Koliko tačno štediša van granica Srbije potražuje novac na ime nekadašnje štednje u Investbanci - javnosti nije poznato.
U Agenciji su „Novosti“ dobile samo broj podnetih prijava potraživanja u momentu kada je banka gurnuta u stečaj.
"Nad Investbankom je stečajni postupak otvoren 3. januara 2002. godine. U zakonskom roku od 60 dana, blagovremeno su podnete 322 prijave potraživanja po osnovu stare devizne štednje deponovane kod organizacionih delova Investbanke u BiH", rečeno je „Novostima“ u Agenciji.
