Izvor: Politika, 17.Jul.2010, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prosečna plata 330 evra

Plata u Srbiji 33.463, u administraciji 38.932, u privredi 31.784, a u privatnom sektoru – 24.856 dinara

Prosečna neto majska plata od 33.463 dinara ili oko 330 evra, koja je nominalno i realno manja nego u aprilu za 4,3, odnosno 5,5 odsto, polako, ali sigurno gubi trku ne samo sa umerenom stopom inflacije, već i sa kursom. Sa svakim padom vrednosti dinara u odnosu na evro ili dolar naše plate postaju sve tanje. Sreća je, međutim, što se obezvređivanje dinara, zbog veoma >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slabe kupovne moći građana, još nije u većoj meri odrazilo na cene tako da inflacija u junu nije prešla 0,4 procenta.

Da su naše plate među najnižima u regionu – nije više ni za koga vest. Muka više je što je prema procenama Republičkog zavoda za statistiku opao i broj onih koji ih primaju. Broj zaposlenih u preduzećima u maju, u odnosu na april, manji je za oko 2.500 ili 0,2 odsto. Na sve to valja dodati činjenicu da od ukupnog broja preduzeća u Srbiji svega 18 odsto koliko-toliko uredno isplaćuje mesečne zarade. U privredi je u aprilu prosečna isplaćena zarada bila 31.784 dinara. U odnosu na prethodni mesec nominalno je manja 4,1, a realno za 5,3 odsto.

Zanimljivo je, međutim, da u toj opštoj uravnilovci po siromaštvu, pojedini oblici svojine malo odskaču. Prema analizi časopisa „Mesečne analize i trendovi”, najveća prosečna neto zarada od januara do maja ove godine u iznosu od 38.932 dinara ostvarena je u državnoj, a najniža u privatnoj svojini i iznosila je 24.856 dinara. Otuda ne čudi „pretnja-zahtev” radnika Valjaonice bakra u Sevojnu vlasniku Zoranu Drakuliću da bi oni voleli da ponovo budu – državno (društveno) preduzeće jer su plate u RTB „Bor” (koji posluje s gubicima) duplo veće od onih u Sevojnu.

U odnosu na isti period prethodne godine najveći porast zarada, u procentima, evidentiran je u društvenoj svojini(nominalni 21 i realni od 16,2 odsto). To nije iznenađenje jer je u tom obliku svojine (koji je inače na ustavnom izdisaju) zabeležen i najveći pad mase isplaćenih neto plata – nominalno 27,7, a realno 30,5 procenata. Odgovor za sve nedoumice nalazi se u trećem podatku – zaposlenost je u društvenoj svojini opala za 40,2 procenta.

U mešovitoj svojini evidentiran je nominalni porast prosečne zarade od 13,3 i realni od 8,9 odsto. I u ovom obliku vlasništva, slično društvenom, pad mase zarada je nešto umereniji (nominalno 3,4, a realno 7,2 odsto), dok je zaposlenost manja 14,7 procenata.

U privatnoj svojini, u obuhvatu zaposlenih kod pravnih i fizičkih lica u ovom periodu, zabeležen je porast prosečne zarade (nominalno 10,3 i realno 5,9 odsto). Povećana je i masa za isplatu neto zarada (nominalno 8,9, a realno od 4,6 odsto) uz pad zaposlenosti od svega 1,3 procenta. Međutim, u potskupu privatne svojine, koji obuhvata samo pravna lica, evidentiran je veći porast prosečne zarade (11,2, odnosno 6,9 odsto). Porasla je i neto masa za plate (14 i 9,5 procenata) uz rast zaposlenosti od 2,5 odsto. U državnoj svojini prosečna neto zarada je u ovom periodu nominalno veća za 1,9, a realno manja 2,1 odsto. Isplaćena neto masa zarada nominalno je veća za 0,4, a realno manja 3,6, dok je zaposlenost manja za 1,5 procenata.

U višegodišnjoj igri kursa, cena i svega onog što se događa u sektoru usluga ne može se tražiti nada da će nam koliko do kraja godine biti nešto, a iduće čak i znatno bolje. Najbolji dokaz da je kriza iza nas, biće rast zaposlenosti, plata, standarda i kupovne moći građana, a to se ne može postići većim zapošljavanjem u državi i javnim preduzećima, već u privatnom sektoru, takvim kakvim ga imamo i novoj industrijalizaciji poput one u Batočini, Svilajncu, Nišu, Lapovu, Prokuplju… I da se ne zaboravi – u poljoprivredi, pogotovo njenim izvoznim granama, prema kojima država nije uvek majčinski raspoložena.

----------------------------------------------

Naftaši prednjače

U maju 2010. najveće prosečne neto zarade ostvarili su zaposleni na vađenju sirove nafte i gasa – 95.164 dinara. Na drugom mestu su delatnosti organizacija na bazi učlanjenja (komore, udruženja) – 72.893 dinara. U finansijskom posredovanju prosečne zarade su 71.861 dinar, u vazdušnom saobraćaju – 69.850 dinara, proizvodnji koksa i derivata nafte – 69.328 dinara, a u proizvodnji duvanskih proizvoda – 68.932 dinara. Na dnu liste prosečnih zarada su ribarstvo – 12.989, proizvodnja odevnih predmeta i krzna –14.605, prerada i proizvodnja robe od drveta i plute – 15.739 i proizvodnja radio TV i komunikacione opreme – 16.147 dinara.

S. Kostić

----------------------------------------------

Cvetković: Povećanje zaposlenosti u drugoj polovini 2010.

Predsednik vlade Mirko Cvetković izjavio je da se povećanje zaposlenosti u Srbiji očekuje u drugoj polovini ove godine.

On je kazao da je Srbija statistički izašla iz recesije u prvom kvartalu ove godine, kada je ostvaren rast bruto domaćeg proizvoda od 0,6 odsto, ali da to još nije donelo povećanje zaposlenosti. „Ključni indikatori ukazuju da će se trend rasta nastaviti i u drugom kvartalu godine, pri čemu očekujem da stopa rasta bude od 1,5 do dva odsto”, naveo je premijer.

Cvetković je istakao da će vlada nastaviti da sprovodi kratkoročne mere za podršku privrednog rasta, povećanje zaposlenosti i unapređenje socijalne sigurnosti najugroženijih stanovnika.

Dodao je da će vlada nastaviti strukturne reforme da bi se postigao dugoročno održiv rast privrede i porastao životni standard građana.

Beta

objavljeno: 18/07/2010

Nastavak na Politika...