Izvor: B92, 05.Avg.2015, 16:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Presedan MMF - dokaz teškog rada
Ranija nepovoljna predviđanja MMF-a o srpskoj ekonomiji nisu se obistinila.
Fond je promenio svoju prvobitnu procenu očekivanog privrednog rasta sa 0 na 0, 5 odsto. Taj podatak kao i činjenica da će se od uvođenja akciza za struju u budžet sliti 17 milijardi dinara premijeru Vučiću daje vetar u leđa da od MMF-a traži da pristane na povećanje plata i penzija.
“Mi idemo ka nekoj dobroj poziciji u pogledu održivosti javnog duga i kriterijuma učešća deficita >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u bruto domaćoj proizvodnji. Deficit bi već sledeće godine mogao pasti ispod tri odsto. Sa povećanjem plata i penzija se možda može računati, ali to će biti razmatrano od strane MMF-a i naših fiskalnih vlasti. Sve će to biti izračunato i videće se koliko tu ima prostora tako da ne ugrozi konsolidaciju, a ni u sledećoj godini...da se preko plata i penzija obezbedimo nivo jačanja potrošnje”, kaže ekonomista Miladin Kovačević.
Ekonomski savetnik u Vladi Srbije Vladimir Krulj kaže da se vrlo retko dešava da MMF i Svetska banka promene svoju prognozu nabolje. Kako kaže, pozitivna prognoza je najbolji pokazatelj toga kako je Srbija radila u proteklom periodu.
“Pozitivna najava MMF-a i to u godini kada se sprovodi fiskalna konsolidacija, najbolji je pokazatelj kolio je vlada u ovoj godini odgovorno radila. Podizana su dva fronta – jedan vezan za javne finansije, a drugi za privlačenje stranih investitora”, kaže Krulj.
“Ne mogu čak ni da se setim da li se ikada desilo da MMF i Svetska banka menjaju svoju prognozu nabolje. To je najbolji pokazatelj koliko se odgovorno radilo iz dana u dan, iz meseca u mesec, da bi se došlo do ovog rezultata", ističe on.
Inače, aranžman koji je Srbija zaključila sa MMF traje tri godine, te ima još mnogo stvari koje bi trebalo da se urade. On je podsetio da su rezultati fiskalne konsolidacije izuzetno dobri, a budžetski deficit na nivou od 2,87 odsto BDP-a trenutno nema dobar deo zemalja zone. evra
Upitan da li to znači da se može očekivati i rast plata i penzija, on je rekao da sa fiskalne strane postoji prostor za povećanje.
"Prostor je stvoren sa jedne strane uštedama, a sa druge imamo rast proizvodnje koji je oko dva odsto", rekao je Krulj.
On je podsetio da je vlada sama predložila i oročila privatizaciju preduzeća u restrukturiranju, a i to su elementi koji stvaraju prostor u budžetu.
"Sa fiskalne strane postoji prostor, a reč je od dve kategorije - jedno je deo plata i penzija koje su kao mera smanjene, a drugo više od 60 odsto građana koji su imali najniži nivo primanja i koja će biti povećana", rekao je Krulj i naveo da je cilj vlade da se pomogne onima kojima je najteže.
Govoreći o privatizaciji, on je rekao da je vlada iznela predlog da bude okončana do juna sledeće godine.
"Nadam se da ćemo za veći deo onih 17 zaštićenih firmi naći model kao što smo to našli u slučaju Er Srbije, Železare Smederevo. Železara, recimo, pali drugu peć, dolazi na tačku preloma i počinje da ide u plus", rekao je Krulj.
