Izvor: B92, 16.Maj.2011, 09:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet zabluda Nemaca u vezi sa evrom
Keln -- Skoro trećina Nemaca želela bi da zemlja napusti evrozonu i smatra da je zajednička evropska valuta štetna.
Nemci smatraju da zemlje poput Grčke, Irske, Portugalije žive o trošku nemačkih poreskih obveznika, pokazuju rezultati jednog od najnovijih ispitivanja javnog mnenja u najsnažnijoj ekonomiji Evropske unije.
Prema drugoj anketi, većina Nemaca je protiv novog jemstva za grčki dug, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pa samo jedan među petoricom smatra da bi to bio prihvatljiv potez, 47 odsto da bi bio „lažan", dok 33 odsto nema mišljenje.
Kraj EMU bi imao katastrofalne posledice - pored onih koje se očekuju i mnogobrojne koje je u ovom trenutku nemoguće predvideti, upozoravaju ekonomisti iz Instituta za svetku privredu u severnom nemačkom gradu Kilu, a prenosi Špigl. Iako nema nikakve sumnje da će spasavanje Grčke imati svoju cenu za poreske obveznike u Nemačkoj, to je u svakom slučaju jevtinije od paničnog napuštanja evra, zaključio je Špigl onlajn.
Tim povodom je internet izdanje najpoznatijeg nemačkog političkog magazina Špigl navelo pet zabluda protivnika evra, koje prenosi nemačka medijska kuća Dojče vele.
Prva greška je uverenje da Grci lepo žive o nemačkom trošku, pa je i visokotiražni list Bild, u petak objavio listu 14 privilegija političara i državnih službenika u Grčkoj - 16 godišnjih plata, dvostruke penzije, doplata za rad kada je hladno.
Uz sve opravdane kritike, pita „Špigel onlajn", da li je pravedno suditi o jednoj zemlji po korumpiranim političarima i eliti i odgovara da nije, pogotovo ako se ima u vidu da su Grci 2010. drastično štedeli i smanjili budžetski deficit sa više od 15 odsto na 10,5, program koji bi u Nemačkoj značio smanjenje budžeta za 125 milijardi evra.
Osim toga, zarade u Grčkoj znatno su manje nego u Nemačkoj i niko od zaposlenih u Nemačkoj ne bi menjao svoj posao za onaj u Grčkoj. Naime, kako je društveni proizvod u Grčkoj po stanovniku za trećinu manji nego u Nemačkoj, najmanje za toliko su manje i zarade, naveo je Špigl.
Druga greška, po magazinu, jeste mišljenje da bi Grcima bilo bolje bez evra jer bi, navodno, onda ponovo uveli drahmu, devalvirali je, privukli turiste i jevtino izvozili fetu i maslinovo ulje.
To bi, po Špiglu, bilo moguće, ali bi druge posledice bile katastrofalne - zemlja više ne bi mogla da vraća dugove koji bi i dalje bili u evrima, i odmah bi bankrotirala.
Postojala bi realna opasnost od socijalnih nemira i juriša na banke kako bi ušteđevine bile prebačene u inostranstvo, došlo bi do sloma finansijskog sistema, a strane banke, uključujući nemačke, mogle bi samo da otpišu grčke dugove.
Treća greška je mišljenje da bi stradale samo banke koje su špekulisale. Inače, nemačke banke pozajmile su Grčkoj 18 milijardi evra, pri čemu nisu u pitanju samo privatne finansijske institucije, već grčke obveznice imaju i tzv. Landesbanke koje su dobrim delom u državnom vlasništvu, što znači da bi u tom slučaju poreski obveznici u Nemačkoj bili pozvani u pomoć.
Četvrta greška, po Špiglu je večito kukanje kako Nemačka mora za sve da plaća, pri čemu se zaboravlja na sve prednosti koje ta zemlja ima zahvaljujući zajedničkoj valuti, jer najveći deo izvoza - 60 procenata - odlazi u evrozonu. Osim toga, zahvaljujući evru u Nemačkoj je lakše prebrođena finansijska kriza i inflacija je proteklih godina bila manja nego ikada.
Peta greška je mišljenje da je došao kraj Evropskoj monetarnoj uniji (EMU), jer ukoliko bi Nemačka ponovo uvela marku, došlo bi do velikog rasta njene vrednosti, izvoz bi bio mnogo skuplji i stao bi, a to bi bio i kraj pozitivnog privrednog razvoja u zemlji.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
