Izvor: B92, 04.Avg.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obećanja proizvode ogroman deficit
Beograd -- U uslovima nepromenjenih poreskih stopa zbir obećanja uz zakonske obaveze države proizveo bi veliki deficit kaže Dragutinović.
Ministarka finansija Diana Dragutinović kaže da planirani deficit znači ekspanzivnu fiskalnu politiku u trenutku kada je neophodna restriktivna, zbog pregrejane tražnje o kojoj svedoče stopa inflacije i deficit platnog bilansa.
To je pogrešna terapija za stanje privrede. Normalno bi bilo da u sadašnjim uslovima država >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << generiše suficit, navela je ona.
"Ali, deficit sam već nasledila, kao i orijentaciju vlade da ostvari i socijalne i razvojne ciljeve. Daću sve od sebe da promene budu nabolje. Ciljevi fiskalne politike su jasni. U srednjem roku, to je fer distribucija i tereta od oporezivanja i koristi od javnih izdataka unutar generacija, ali i između njih. Ukratko, fiskalna politika mora da podržava monetarnu", naglasila je ministarka finansija.
Dragutinovićeva je istakla da će najveća pomoć monetarnoj politici, u ovom trenutku biti poštovanje dva ključna fiskalna pravila: takozvanog zlatnog, prema kome se država može zadužiti samo da bi investirala, a ne da finansira tekuće izdatke. Oni se moraju pokriti iz redovnih prihoda.
Drugo pravilo je održivo investiranje, koje predviđa da javni dug bude stabilan, na nivou koji zavisi od ukupne zaduženosti zemlje.
Ako je ukupna zaduženost veća od 60 odsto, uprkos niskoj zaduženosti države, to ne ostavlja mnogo prostora za dodatno zaduživanje.
Dodatni rashodi kada se saberu iznose gotovo 80 milijardi dinara, što bi umesto planiranog deficita od 1,9 odsto bruto društvenog proizvoda generisalo 4,5 odsto. Sa ovakvim deficitom, teško da će se naći neko ko će nam odobriti kredite za infrastrukturu, a to bi značilo ponovno odlaganje izgradnje Koridora 10 i drugih infrastrukturnih objekata, istakla je ona.
"Osim toga, neodrživi rashodi za penzije će istisnuti druge važne oblike socijalne zaštite kao što su zdravstvena, pomoć nezaposlenima, ali i socijalna pomoć siromašnim, bez obzira na njihove godine", kazala je Dragutinovićeva.
Ona je naglasila da država treba da pruži primer racionalnog ponašanja. Država treba da da signal, ali treba ipak imati u vidu red veličina.
"Ovi troškovi ne čine ni jedan odsto BDP-a, a ukupna javna potrošnja je oko 44 odsto BDP-a", objasnila je ona.
Teorijski, moguće je potpuno ostvarenje prioriteta, ako se uštedi na drugoj strani, ali se još nisu javili dobrovoljci.
"Za ove tri nedelje koliko sam ministar finansija, niko se još nije odrekao potrošnje. Svi su tražili samo više", dodala je ona.
Dragutinovićeva je istakla da ge smanjenje poreskog opterećenja zarada u sadašnjim budžetskim okolnostima održivo je samo ako bude praćeno istim smanjenjem javne potrošnje.
"Ispunjenje predizbornog obećanja - povećanje neoporezivog dela zarada na 8.000 dinara i smanjenje poreske stope sa 12 na 10 odsto, značilo bi gubitak fiskalnih prihoda u narednoj godini od oko 26-27 milijardi dinara ili 0,8 odsto BDP", rekla je ona.
Ovaj gubitak bi se mogao pokriti uvodjenjem oštre progresije u oporezivanju građana, kao i značajnim spuštanjem praga za primenu progresivnih poreskih stopa, što je ekonomski opravdano samo u okviru primene sintetičkog poreza na dohodak građana.
"Međutim, njegovo uvođenje se planira od početka 2010. godine. Do tada, eventualno se može razmotriti povećanje neoporezivog dela zarade, kao i umereno povećanje progresije i snižavanje praga za njenu primenu", objasnila je Dragutinovićeva.
"Verujem da u dugom roku možemo imati samo koristi od jakog dinara. Jak dinar znači nižu inflaciju, koja je dobra za većinu - potrošače, investitore, štediše, ali i rast zaposlenosti. U kratkom roku, odgovor je komplikovaniji, pošto jačanje dinara donosi koristi, ali i troškove. Na pozitivnoj strani, apresijacija dinara stvara okruženje sa nižom inflacijom", kazala je Dragutinovićeva.
