Izvor: Blic, 11.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novac, za bivše vlasnike
Novac, za bivše vlasnike
BEOGRAD - Nema razloga da vlasnici nacionalizovane imovine strahuju da neće biti obeštećeni zbog toga što će proces privatizacije početi pre denacionalizacije. Povraćaj oduzetog vlasništva je obaveza DOS-a i to nijednog trenutka nije bila dilema Vlade Srbije. Predmet restitucije (povratka) biće zemlja, stanovi, kuće, lokali i preduzeća. Sve što nije pretrpelo značajniju fizičku promenu biće vraćeno u tom obliku.
Fizički >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << povraćaj preduzeća jednostavno nije moguć, objašnjava Aleksandar Vlahović, republički ministar za privredu i privatizaciju, povodom učestalih zahteva da se preduzeća ne privatizuju pre nego što se raščiste imovinski odnosi i utvrdi pravo bivših vasnika.
- Današnja preduzeća nisu ni po veličini i ni po strukturi uporediva sa preduzećima koja su oduzeta. Čak i kad bi se teoretski i pretpostavilo da je moguć fizički povraćaj, to bi bilo nepravedno prema bivšim vlasnicima jer se uglavnom sva nacionalizovana preduzeća nalaze u teškoj finansijskoj situaciji, bez kapitala i sa viškom zaposlenih. Vraćanjem imovine u takvom stanju bivšim vlasnicima samo bi se ucinila loša usluga - tvrdi Vlahović.
Drugi razlog zbog kojeg se Vlada Srbije opredelila za redosled poteza koji na prvi pogled nije logičan, ali je ekonomski opravdan, jeste procena da bivši vlasnici nemaju kapital kojim bi preduzeća 'vratili u život'.
- Naš cilj jeste ispravljanje istorijske nepravde, ali nam je pre svega obaveza da mislimo na generacije koje dolaze. Bez svažeg kapitala preduzeća koja ulaze u proces privatizacije ubrzo bi stavila katanac na vrata i to ne bi bilo od koristi ni bivšim ni novim vlasnicima - naglašava Vlahović.
Umesto praznih hala, zastarele tehnologije i prekobrojnih radnika, nekadašnji vlasnici preduzeća ili njihovi naslednici u zamenu za oduzetu imovinu dobijaće novac. Kako država u budžetu nema sredstva za te vanredne namene, fond za restituciju formiraće se u procesu privatizacije. Predloženo je da u tu kasu ide pet odsto sredstava od privatizacije svakog preduzeća, bez obzira da li je ono bilo nacionalizovano.
- Kad je u pitanju nacionalizovano zemljište na kojem se nalazi preduzeće koje se privatizuje, bivšim vlasnicima će biti ponuđena mogućnost da takođe budu isplaćivani iz ovog fonda ili da to zemljište daju u zakup. Njihova obaveza, koja će i zakonom biti precizirana, jeste da ne menjaju namenu tog zemljišta - ističe Vlahović.
Ovakva rešenja, sudeći prema dosadašnjim raspravama o Predlogu zakona o privatizaciji, neće proći bez otpora jednog dela skupštinskih poslanika. Na predstavnicima resornog ministarstva je da ih ubede da nema 'rezervne varijante' ukoliko ne želimo da nam prošlost pojede budućnost. Pred poslanicima će se naći i predlog da se formira parlamentarna komisija koja će pratiti rad Agencije za privatizaciju i imati pravo da u svakom momentu zatraži izveštaj o svakoj pojedinačnoj privatizaciji koja je u toku ili je okončana. M. Vuković Osam spornih
Na pitanja da li će država poništavati do sada urađene privatizacije, među kojjma su i preduzeća koja su bila nacionalizovana, Vlahović odgovara da u novom zakonu neće biti nijedan član sa retroaktivnim dejstvom.
- Ne želimo da podižemo rizik ulaganja u srpsku privredu, već da kreiranjem tržišnog ambijenta učinimo da Srbija bude investiciono atraktivna. Sve što je urađeno u skladu sa dosadašnjim zakonskim propisima je za nas kao Sveto pismo. To se ne odnosi na osam preduzeća koja su prema nalazima Komisije za ispitivanje zloupotreba u privredi i finansijskom poslovanju privatizovana mimo zakona. Na tom spisku su 'Rapid', 'Politika', 'Telekom', 'Mobtel', 'Aeroinženjering', 'Dijamant', 'Tehnogas' i 'Galenika'. Ovim firmama pozabaviće se pravosudni organi.
