Izvor: Blic, 03.Dec.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema nuklearki bez referenduma
Najava ruskog ambasadora Aleksandra Konuzina o gradnji nuklearne elektrane u Srbiji uzburkala je javnost. Još više je iznenadila njegova izjava da je ideja potekla sa srpske strane. Ipak, nadležni tvrde da na ovu temu nema pregovora sa Rusima. Stručnjaci ističu da je za građenje nuklearnih elektrana potrebno mnogo vremena i novca, te da se one neće graditi u skorije vreme, dok neki dodaju da bi za odluku o gradnji mogao da se raspiše i referendum.
Prema Strategiji o energetici, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << do 2015. godine nije predviđena izgradnja nuklearnih centrala u Srbiji. Niko od zvaničnika nije potvrdio da je sa Rusima bio razgovora na ovu temu, iako ruski ambasador tvrdi da je ovakva ideja došla baš iz naše zemlje. Generalni direktor Elektroprivrede Srbije izjavio je, međutim, da niko iz ovog preduzeća nije pregovarao, ni razgovarao o izgradnji nuklearnih centara u našoj zemlji. On je dodao da se u Srbiji u narednih 10 godina neće graditi nuklearke.
- Srbija ima moratorijum na izgradnju elektrana do 2015. godine. EPS nema planove o projektovanju i izgradnji nuklearnih elektrana dok je na snazi moratorijum - objašnjava Marković.
Iako stručnjaci ne negiraju da se, kada su nuklearke u pitanju moraju sagledati i njihove dobre, ali i loše strane, ističu da je za Srbiju bolje da se usredsredi na iskorišćavanje hidropotencijala.
Zorana Mihajlović-Milanović, bivša savetnica za energetiku u Vladi Srbije, kaže da je cilj energetike jedne zemlje da zadovolji svoje potrebe, a da zatim proba da izveze energente.
- Ako želimo da izvozimo struju, nema potrebe da gradimo nuklearne elektrane jer su one ne samo energetski već i politički rizik. Srbiji je u ovom trenutku prioritet izgradnja termoelektrana u Obrenovcu jer bi to omogućilo dovoljno energije za podmirivanje potreba potrošača u zemlji. Izgradnja Đerdapa 3 bi omogućila da postanemo i važan regionalni igrač kada je reč o izvozu struje - smatra Milanovićeva.
Ona dodaje da bi za ovakvu odluku moglo da se postavi i referendumsko pitanje građanima, ali ističe da bi i same građane trebalo bolje informisati o tome šta one predstavljaju.
- Tehnologija je napredovala pa su rizici za akcident niži. Ipak, one rade na uranijum, a Srbija nije bogata njime i nema obučene kadrove za rad u nuklearkama - objašnjava Milanovićeva.
S druge strane, Slobodan Petrović, sekretar udruženja za energetiku Privredne komore Srbije, kaže da su u pitanju skupi i komplikovani objekti.
- Moratorijum na gradnju ovih objekata je uveden dok se ne iskoriste drugi izvori, kao što su ugalj i voda. Ne mislim da će biti mnogo protivnika za gradnju nuklearnih elektrana, ali mislim da se one neće graditi u skorijoj budućnosti - kaže Petrović.
U EU radi 157 centrala
Nuklearna energija je pojedinačno najveći izvor energije u Evropskoj uniji koja ima plan „Životna sredina - energija" kojim obavezuje članice da do 2020. godine smanje emisiju ugljen-dioksida za 20 odsto u odnosu na 1990. godinu. Ovom energetskom politikom su naročito pogođene države koje imaju termoelektrane na ugalj, zbog velikog ispuštanja ugljen dioksida u atmosferu, tako da se mnoge okreću gradnji nuklearki. U državama EU je u pogonu 157 nuklearnih reaktora - u Francuskoj 58, Velikoj Britaniji 27, Nemačkoj 18, Švedskoj 11. U svetu najviše je nuklearnih elektrana u SAD (164), slede Japan i Rusija sa po 30, Kanada 22, Ukrajina 13.
