Izvor: B92, 28.Avg.2015, 14:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najhrabrija procena srpskog rasta do sada
Analitičari banke Sosijete Ženeral procenili su da će bruto domaći proizvod Srbije ove godine porasti za 1,2 odsto, nakon prošlogodišnjeg pada od 1,8 odsto.
"I pored negativnog uticaja suše na poljoprivrednu proizvodnju, naša prognoza ekonomskog rasta za ovu godinu ostaje plus 1,2 odsto, pre svega zahvaljujući očekivanom rastu BDP-a u zemljama EU", navodi se u analizi tržišta i očekivanja te banka.
Kako se ukazuje, iako je teško postići bilo kakav rast >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u godini kada su smanjene penzije i plate u javnom sektoru, razlog za "provereni optimizam" je to što analitičari Sosijete ženeral banke očekuju da slabljenje efekata prošlogodišnjih poplava i niže kamatne stope prevagnu u korist ekonomskog rasta.
Procene rasta BDP-a izneli su proteklih dana i najviši zvaničnici države i centralne banke, ali niko od njih nije prognozirao rast veći od jedan odsto.
Austrijska Erste grupa iznela je još konzervativnija predviđanja od toga.
"I pored jakih sezonskih efekata na indeks industrijske proizvodnje, očigledno je da je ekonomiji potreban pun oporavak rudarstva i energetike koji zajedno čine oko 20,5 odsto srpskog BDP-a, i čini se da je taj oporavak počeo poslednjih meseci", navodi se u analizi koju je potpisao Dragoslav Veličković, šef službe za makroekonomska istraživanja i analize Socijete ženerala u Srbiji.
U analizi se pominje da i niže kamatne stope doprinose rastu ekonomije i podseća da je Narodna bnka Srbije od maja 2014. snizila referentnu kamatnu stopu za 400 baznih poena. Niže kamate bi trebalo da utiču na kreditni rast i blago povećanje lične potrošnje, što će za posledicu imati povećanje proizvodnje i rast domaće tražnje.
Uz ocenu da se deficit tekućeg platnog bilansa i dalje smanjuje, analitičari Sosijete ženeral banke ističu da ostaju pri očekivanju značajnog pada deficita tekućeg platnog bilansa ove godine, na 1,75 milijardi evra, odnosno 5,1 odsto BDP-a, u poređenju sa 1,99 milijardi evra (šest odsto BDP-a) u 2014.
"To je gotovo 11 odsto niže, s obzirom na to da očekujemo da će trgovinski deficit biti niži za oko 10 odsto", navode analitičari te banke.
Banka ističe da je zaključno sa junom 2015. stanje tekućeg platnog bilansa bilo iznad očekivanja, jer je deficit niži za oko 30 odsto u odnosu na isti period 2014 godine, odnosno deficit se smanjio sa 1,04 milijardi evra, koliko je iznosio u prvom polugodištu 2014, na 730 miliona evra u prvih šest meseci ove godine.
