Izvor: S media, 05.Jul.2009, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na pomolu lek za rak!
Sve više vesti da smo na korak od spasonosnog pronalaska. Najpoznatiji srpski onkolozi kažu da nas od toga dele godine, ali i da prvi put veruju u „spas od malignih oboljenja u vreme naših života".
„Trojanski konj" ubija stanice zloćudnih tumora
Ekipa naučnika iz australijske kompanije „Engenic" pronašla je način da suzbije otpornost kancera na hemoterapiju, koju su svetski mediji nazvali revolucionarnom. Oni su uspešno primenili >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << taktiku „trojanskog konja" u borbi protiv raka, koristeći nano-ćeliju izvedenu iz bakterija kako bi probili i razoružali ćelije raka pre nego što ih druga nano-ćelija ubije hemoterapijskim lekovima.
Potencijal terapije „trojanskog konja" nalazi se u mogućnosti da direktno napadne stanice raka hemoterapijom, nasuprot današnjim tretmanima, koji lekovima napadaju kako zaražene, tako i nezaražene ćelije. Sidnejski naučnici Himnašu Bramblat i Dženifer Mekdiarmid objavili su kako su dostigli stoprocentno preživljavanje miševa zaraženih ljudskim rakom i kako od ove nedelje kreću sa kliničkim ispitivanjima na ljudima.
U poslednja dva meseca tri različita tima naučnika iz različitih delova sveta saopštila su da su na putu da pronađu lek za rak, najtežu bolest današnjice od koje svake godine umre deset, a oboli trideset miliona ljudi. Da li su sve češća „revolucionarna otkrića" pucanj u prazno ili se nalazimo na korak od pobede?
Naši eminentni stručnjaci kažu da će proći godine dok se ne dođe do leka za rak, ali takođe prvi put na jednom mestu trojica naših najpriznatijih onkologa potvrđuju da veruju u „lek za rak u vreme naših života", jedan od zasenjenijih slogana Baraka Obame u predizbornoj kampanji.
Eho sedamdesetih
Reč je o ehu iz sedamdesetih godina prošlog veka, kad je predsednik Ričard Nikson pokrenuo svoj „Rat protiv raka", za koji je svojevremeno izdvojena pozamašna količina novca i koji je, istina, doprineo borbi protiv opake bolesti i mnogim novim metodama lečenja. Sada su sve oči uperene u paket od deset milijardi dolara američkim istraživačima, od čega je 1,26 milijardi odmah dato za potragu za „svetim gralom medicine".
- Taj će novac označiti nov napor da se pobedi bolest koja je dodirnula živote gotovo svakog Amerikanca, uključujući i mene. Mi tražimo lek za rak, za vreme naših života - rekao je Obama, najavljujući svoj paket mera pred Kongresom.
Doktor Nenad Borojević, načelnik Instituta za onkologiju i radiologiju, kaže za Preš da je važno shvatiti da je rak izlečiva bolest ako se otkrije u ranoj fazi i da je u lečenju bilo nekoliko prelomnih trenutaka. On, ipak, objašnjava da naučnici i dalje ne znaju šta je uzrok raka i da zbog toga ne možemo samo da ga sprečimo.
- Zato ne verujem u te vesti da je neko otkrio lek za rak. Ipak verujem da će lek biti pronađen. Tu nema dileme. A da li smo blizu, mislim da nismo. To kažem na osnovu podataka iz naučnih krugova kojima u ovom trenutku raspolažemo - kaže Borojević, koji je početkom maja bio na najvećem svetskom sastanku onkologa u Orlandu, gde je učestvovalo 35.000 stručnjaka.
Svake godine oni iznesu zaključke, a ove godine, otkriva nam Borojević, nije bilo nikakvih spektakularnih vesti ili revolucionarnih napredaka u lečenju kancera.
Vest da nema vesti
- Vest je da nema novih vesti. Nikakvih bitnih svetskih pomaka nema. Za 23 godine, koliko sam u onkologiji, mogu reći da je bilo nekoliko prelomnih trenutaka u lečenju. Ali i da se uglavnom napreduje pomalo, jer je stvar vrlo komplikovana - objašnjava Borojević.
Maligne bolesti sve više postaju problem nerazvijenih zemalja, a jedan od predavača na svetskom kongresu, profesor Skot Remik, izneo je podatak da će 2020. godine čak 70 odsto novih slučajeva raka biti otkriveno u zemljama u razvoju. Onkolozi ističu da se postojećim metodama lečenja raka postiže da se obolelima produžava život. Skoro polovina pacijenata danas živi duže od deset godina od momenta kada otkriju da imaju rak.
Profesor Bela Balint, načelnik Odeljenja hemoterapije i afreznog lečenja na Vojnomedicinskoj akademiji, smatra da je iluzorno govoriti o jedinstvenom leku koji će kao iz vedra neba da reši sva maligna oboljenja. Zato i ne veruje u spektakularne vesti o otkriću leka i pita, ako se one s vremena na vreme ponavljaju, kako to da do sada nismo izlečili milione bolesnih.
- Da su tačne vesti o otkriću leka, pa o tome bi svi pričali. Mi smo proteklih deset godina mnogo puta bili na korak do pronalaska leka, ali ništa suštinski se nije desilo. Bio bih nerazuman kada bih bio pesimista, ali da li ću ja to doživeti - nisam siguran. Nadam se da će lek biti pronađen za barem jednu grupu oboljenja. Pitanje je vremena i tu sam optimista - kaže Balint.
O teorijama zavere da lek odavno postoji i farmakomafiji kaže da su preterane i da ne veruje da smo tako daleko otišli. On objašnjava i zašto je nemoguće naći jedinstven lek za rak.
Teorije zavere
- Ako bi to bio, recimo, „tumorski penicilin", on ne bi mogao da leči svaku vrstu raka jer svako maligno oboljenje ima drugačiji uzrok. I svi veliki lekovi, poput aspirina, penicilina, insulina, ne leče sve. Pronalaskom penicilina nismo uspeli da rešimo sva bakterijska oboljenja već samo određena - objašnjava ovaj naučnik.
S druge strane, doktor Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka, kaže da nije tačno da nema leka za rak i da se u našoj zemlji ova bolest leči uspešno. Čak 50 odsto pacijenata bude izlečeno, bez obzira na to u kojoj fazi je rak otkriven i bez obzira na lokalizaciju i vrstu. Neke vrste raka se leče uspešnije od drugih.
- Od 30.000 pacijenata koje sam lečio, 80 odsto koji su imali prvi stadijum tumora su izlečeni, sa drugim stadijumom izleči se 65 procenata, dok se sa trećim stadijumom raka izleči 40 odsto obolelih. Zato nije tačno da nema leka za rak. Imamo tri modaliteta lečenja - hirurški nož, jonizacijsko zračenje i citostatike, koji se vrlo često kombinuju - objašnjava prof. Čikarić.
On ne veruje da će se u skorijoj budućnosti otkriti univerzalni lek za rak koji bi lečio svih 208 vrsta različitih malignih tumora u humanoj patologiji. Ali dodaje i da vesti koje dolaze iz sveta o pronalsku leka imaju smisla jer su tako otkriveni i citostatici.
- To što je neki agens delovao u laboratorijskim uslovima ne znači da je otkriven lek. Sledeći korak je da se odobri u kliničkoj praksi i da se ispita dejstvo na hiljadama pacijenata, pa prati njihova sudbina narednih pet i više godina. Tek ako se tada utvrdi da je lek efikasan, onda možemo reći da taj lek leči rak- kaže doktor Čikarić.
A do tada, slažu se naši sagovornici, najvažnije je redovno ići na kontrole i otkriti rak u ranoj fazi. Jer za njega - ima leka.
SINIŠA DOVAT, jedan od najznačajnijih svetskih onkologa
KANCER ĆE POSTATI HRONIČNO OBOLJENJE
BEOGRAD - Teško je pretpostaviti kada će i da li će biti pronađen lek protiv raka, ali ako mi je dopušteno da prognoziram, onda smatram da će kancer postati neka vrsta hroničnog oboljenja. Lečenje će trajati dugo, možda i više od 15 godina. Za sve to vreme bolest će biti pod kontrolom, a pacijent će živeti gotovo normalno. Ipak, optimista sam da će jednog dana rak biti potpuno izlečiv, ističe dr Siniša Dovat, jedan od najznačajnih svetskih onkologa, profesor pedijatrijske hematologije-onkologije na Univerzitetu u Viskonsinu u SAD.
On kaže da nije upoznat sa nedavnim uspehom lekara na klinici „Mejo", napominjući da bi voleo da je vest istinita, ali je oprezan u očekivanjima jer je do sada, kaže, čuo mnogo sličnih informacija.
- U lečenju kancera vidi se napredak, tretmani napreduju, dešavaju se neverovatno velike stvari u nauci, mnogo ljudi radi na leku protiv raka i sve se to vidi u poboljšanju rezultata. To jeste bolest od koje se umire, ali i bolest koja sve više postaje izlečiva. Za obolelog je najvažnije da ne gubi nadu, da ima podršku porodice i okoline, sa kojima će podeliti probleme. Primetio sam da se u Srbiji ljudi ne usuđuju da pričaju o raku, čak ni sa svojim najbližim. To je strašno i za njih same, ali i najbliže. Više volim da čujem najlošiju vest nego da naslućujem - priča dr Dovat.
On kaže da prerastanje raka u hronično oboljenje ne znači da će ono postati i masovnije, već će se, uz duži tretman, raditi na poboljšanju kvaliteta života obolelog. To je, prema Dovatovim rečima, grana koja se u onkologiji sve brže razvija.
- Prave se novi lekovi koji treba da imaju manje propratnih efekata i čini se sve kako bi pacijent što manje vremena proveo u bolnici. U razvijenim sistemima organizovaće se i kućne hemoterapije. Pacijent mora biti ne baš u stanju da trči maraton, ali mora mu se omogućiti da normalno funkcioniše. Pozitivan stav je, ponavljam, veoma bitan. Amerikanci većinom imaju takav stav i mislim da to pomaže - navodi Dovat.
Statistički podaci u SAD pokazuju da su čak određene vrste raka u opadanju, poput kancera dojke i pluća, što Dovet povezuje sa uspešnom kampanjom protiv pušenja.
- Kao pedijatrijski onkolog znam da je u poslednjih 20 godina izuzetno poboljšano lečenje raka kod dece. Kod akutne limfoblastne leukemije izlečenje je oko 80 odsto, a kad bi se uzela sva maligna oboljenja kod dece, prosečno se izleči oko 60 odsto. To je prosto neverovatno kad se poredi sa ranijim periodima - ističe Dovat.
Šanse za izlečenje zavise od vrsta raka, ali prevencija je ništa manje bitna, tvrdi profesor. Njegov savet je da se ne treba plašiti i odlagati odlazak lekaru kada se primete bilo kakve promene zdravstvenog stanja.
- Niko ne želi da čuje lošu dijagnozu, ali ako pregled uradite na vreme, postoje velike šanse za izlečenje. Jedino što u ovom trenutku možemo savetovati kao prevenciju je manje cigareta, alkohola, nerviranja, jesti više voća i povrća, kretati se - zaključuje Dovat.
I dinosaurus bolovao od raka
Profesor Slobodan Čikarić kaže da je rak biološki sistem stariji od čoveka, o čemu svedoči podatak da je na skeletu jednog dinosaurusa pronađen dokaz da je imao rak. Operacije tumora na mozgu rađene su u Egiptu, za vreme vladavine kraljice Nefertiti, jer su pronađene lobanje na kojima se vidi da su otvarane kako bi tumor bio izvađen. I doktor Bela Balint kaže da je nedavno došao da iznenađujućeg podatka koje mu je razbilo iluziju da su maligna oboljenja novijeg datuma. Naime, prvo hirurško odstranjivanje dojke napadnute rakom bilo još u Aleksandriji, u prvom veku posle Hrista, od kada datira borba čovečanstva sa opakom bolešću.
Hronologija otkrića 2009. godine
januar - kubanski lekari uspešno testirali novu terapeutsku vakcinu protiv raka prostate, pod nazivom „eberprovak"
februar - u Srbiji počelo testiranje vakcine protiv raka pluća „lukaniks", koja je u ranijim fazama ispitivanja pokazala da nema neželjenih dejstava, pojačava imunitet organizma prema tumoru i odlaže vraćanje bolesti
april - ispitivanje dejstva vakcine „provendž" protiv raka prostate, kompanije „Dendrijon" iz SAD, dalo je pozitivne rezultate
maj - ekipa lekara iz češke bolnice „Motol", sa doktorkom Jiržinom Bartunkovom na čelu, objavila da su otkrili vakcinu protiv raka kojom se kancerozno tkivo uz pomoć krvi obolelog pretvara u bezazlenu masu koja nema izgleda da metastazira. Vakcinom su lečili kolegu od raka prostate koji je posle godinu dana ozdravio
jun - prošle nedelje londonski „Indipendent" objavio da su američki lekari otkrili lek „ipilimumab" protiv raka prostate i potpuno izlečili dva pacijenta kod kojih je tumor bio u poodmakloj fazi. Maligne izrasline su im se toliko smanjile da su bez problema hirurški odstranjene
jul - ove nedelje australijski naučnici uspešno su primenili taktiku „trojanski konj", koja direktno napada ćelije raka hemoterapijom, za razliku od današnjih, koje napadaju i nezaražene ćelije. Objavili su kako su postigli stoprocentno preživljavanje miševa zaraženih ljudskim ćelijama raka, primenjujući ovu metodu u prethodne dve godine
