Izvor: B92, 23.Dec.2009, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF: Postepen oporavak u svetu
Beograd -- Globalna ekonomija će u 2010. godinu ući, prema procenama stručnjaka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), sa izgledima za dalji, postepen, oporavak.
Eksperti MMF projektovali su globalni privredni rast tokom 2010. od približno tri odsto, nakon što će, prema njihovim predviđanjima, svetski bruto domaći proizvod ove godine opasti za jedan procenat.
MMF za period 2010. do 2014. takođe predviđa rast svetske privrede, ali niži u poređenju sa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << usponom ostvarenim pre izbijanja finansijske i ekonomske krize.
Kina će i iduće godine, ako je ceniti prema predviđanjima MMF-a, ostati glavni motor uspona azijskih ali i niza drugih planetarnih ekonomija, jer će ostvariti devetoprocentu stopu rasta (ove godine 8,5 odsto).
SAD, koje su dugo godina i decenija bile "lokomotiva globalne ekonomije" u narednoj godini će morati da se zadovolje sa skromnim rastom BDP -a od jedan i po odsto, dok će ekspanzija u drugim najrzavijenijim ekonomijama, uključujući i vodeć članice Evropske unije (EU), biti još skromnija.
Stopa ovogodišnjeg rasta u SAD i drugim članicama grupe osam vodećih ekonomija (Japan, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija, Kanada i Rusija) biće negativna, pri čemu će ruski BDP opasti najviše - oko osam i po odsto - dok će se ekonomska aktivnost u ostalim zemljama osmorke" verovatno sniziti u rasponu od približno tri do šest procenata.
Ključno pitanje koje se sada postavlja pred kreatore ekonomske politike u najrazvijenijim i svim drugim zemljama je kako i koliko dugo nastaviti program podsticanja proizvodnje i tražnje da bi se osigurao započeti proces izlaska iz najdublje privredne krize sa kojom se svet suočio nakon Velike depresije, početkom tridesetih godina prošlog veka.
Izvršni direktor MMF -a Dominik Štros Kan, predsednik Svetske banke (SB) Robert Zelik, ali i čelnici svih zemalja sa moćnim ekonomijama, saglasni su u oceni da bi prerani prestanak primene stimulaivnih programa bio "opasan" za stabilnost svetske privrede i stoga ističu da takve mere treba i dalje sprovoditi.
Štros Kan i Zelik su, međutim, u svojim poslednjim javnim nastupima, tokom ovog i proteklog meseca, upozorili da stimulativni programi za podsticanje privrednog rasta, koji su samo u najrazvijenijim zemljama već "progutali" bilione (hiljade milijardi) dolara, ne mogu trajati "preterano dugo", jer bi pre ili kasnije prouzrokovali novu i možda još žešću ekonomsku krizu od sadašnje.
Zemlje će, dakle, morati možda i pre kraja iduće godine da se suoče sa procesom "izvođenja" stimulativnih mera i to je, kako ocenjuje predsednik Evropske centralne banke Žan Klod Triše, "kritična tačka" koju "treba savladati na valjan način".
