Izvor: Politika, 19.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krenulo preduzetništvo
Država Srbija pomaže ekonomski razvoj na severnom Kosmetu, ali i u srpskim enklavama, tvrdi dr Nenad Popović
Strategija razvoja srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, odnosno nacrt ovog dokumenta, biće gotova u prvoj polovini novembra. Onda će uslediti rasprava, koja će trajati dva do tri meseca. Očekuje se da će konačna verzija strategije biti gotova početkom 2007. godine, a pravi se za period od pet i deset godina.
Ovo je, između ostalog, u razgovoru istakao dr >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nenad Popović, šef Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i potpredsednik Koordinacionog centra za Kosmet.
– U raspravi oko pilot-verzije strategije prvo će učestvovati privrednici sa Kosova i Metohije. Zatim će se razgovarati sa menadžerima i predstavnicima preduzeća iz centralne Srbije i Vojvodine, koji mogu da sarađuju sa preduzećima sa Kosmeta. Onda na red dolaze – kaže dr Popović – predstavnici međunarodnih razvojnih organizacija, pa predstavnici Svetske banke... Sve u svemu, očekuje se dobar dokument.
Strategija razvoja zasnivaće se na održivoj ekonomiji. Za tako nešto, po rečima našeg sagovornika, na Kosmetu postoje inicijalni uslovi, koliko god da je realno stanje teško. Predstavnici ekonomskog tima su više puta išli u južnu srpsku pokrajinu. Bili su na severu Kosmeta, ali i u srpskim enklavama u centralnom Kosovu, kao i u Metohiji.
Na severu Kosmeta za Srbe postoji relativno dobra sloboda kretanja, infrastruktura i, moglo bi se reći, kakvi-takvi uslovi za tržišno privređivanje. U enklavama je stanje veoma teško. Nema slobode kretanja. Živi se u izolaciji. Pritiska beznađe. Tu, kako kaže dr Popović, nema uslova za tržišno privređivanje.
No, postoji nešto što je veoma važno i što je zajedničko i za sever Kosmeta i za enklave. Naši ljudi su sposobni. Žele da rade i da žive od svoga rada. U tome Srbima mora da pomogne država Srbija. Ona to čini i sada, ali se očekuje da će ubuduće - više činiti.
Za severni deo Kosmeta država će pomoći izgradnju infrastrukture. Tu se pre svega misli na izgradnju puteva za šta je, po Nacionalnom investicionom planu, planirano nešto više od šest miliona evra. Uostalom, podseća naš sagovornik, i SAD je tridesetih godina izašla iz ekonomske krize tako što je gradila puteve. Što to ne bi tako moglo da bude i na Kosmetu. To se već moglo videti u Zubinom Potoku. Građen je lokalni put u dužini od sedam kilometara. Posao je dobilo jedno preduzeće iz Užica. To preduzeće je angažovalo male domaće firme. "Živnuli ljudi!"
A gradiće se i put Zubin Potok – Dren – Crkolez. Taj novi i bezbedan put za Srbe povezaće enklave iz Metohije sa severnim Kosmetom. Na severnom Kosmetu, već je zaživela i mala privreda... Iz Nacionalnog investicionog programa na Kosmetu će se uložiti 32 miliona evra.
Kad je reč o infrastrukturi, podsetili smo našeg sagovornika da Unmik i preduzeća Albanaca koriste srpsku imovinu iz bivših javnih preduzeća u elektroprivredi, zatim u telekomunikacijama, nabavci i distribuciji energenata, kao i na železnici. Kad se može očekivati da će ova imovina da se vrati vlasnicima?
Na Kosmetu je status imovine, po rečima dr Popovića, kompleksan problem. Unmik nije pokazao mnogo razumevanja za nerešena pitanja u ovoj oblasti. Nažalost, kako kaže naš sagovornik, ni članovi tima Martija Ahtisarija nemaju razumevanja za rešavanja problema srpske imovine na Kosmetu. No, veli dr Popović, treba insistirati da se u pregovorima Srba i Albanaca ovaj problem reši. I međunarodna zajednica mora da shvati i da ima razumevanja za Srbe, koji se s pravom "tuku" za svoju imovinu. Ako se međunarodna zajednica zalaže za odgovarajući položaj Srba na Kosmetu, kao i za poštovanje njihovih prava i prava na normalan život, onda im treba, pre svega, vratiti njihovu imovinu.
Na severnom delu Kosmeta, i pored velikih teškoća, moglo bi se reći da je među Srbima "krenuo talas preduzetništva". Mala privreda će tamo dati velike rezultate. Severnu Kosovsku Mitrovicu, tvrdi naš sagovornik, "za tri do četiri godine nećete moći da prepoznate"!
No, naš sagovornik se vraća na problem enklava. Kako u enklavama organizovati "održivu ekonomiju"? I u enklavama treba, po dr Popoviću, da se stvore uslovi za formiranje mini preduzeća iz oblasti tekstila. Zatim, treba da se naprave mini farme. No, ne treba da se prodaje živa stoka. Moraju da se naprave pogoni za preradu poljoprivrednih proizvoda. Ti pogoni se moraju povezati sa preduzećima u severnom Kosmetu, ali i onima u Srbiji. Ekonomski tim, sa svojim stručnjacima, i uz pomoć resornih ministarstava Srbije, uskoro će ponuditi projekte za "malu privredu" u enklavama. Uz to će ići podsticajna sredstva i povoljni krediti. Mora da se radi i, po rečima dr Nenada Popovića, da se nešto i uradi. Moramo i u enklavama krenuti napred.
-----------------------------------------------------------
Destruktivno ponašanje Albanaca
Mehtild Heneke, iz Unmika, pre neki dan je izjavila da će se sredstva iz Nacionalnog plana vlade Srbije namenjena srpskim sredinama na Kosmetu tretirati kao i sve druge međunarodne donacije.
Šef Ekonomskog tima za Kosmet i jug Srbije dr Nenad Popović rekao je za "Politiku" da je predstavnicima Unmika predstavio projekte koji će se finansirati iz Nacionalnog investicionog plana. On je ubeđen, kaže, da će Unmik da ih prihvati.
Izjava Mehtilde Heneke, po dr Popoviću, posledica je pritiska Albanaca na Unmik.
Umesto da se bave ekonomskim razvojem, zatim poboljšanjem standarda svih građana na Kosmetu, pripremama za snabdevanje električnom energijom u zimskom periodu, Albanci se bave navodnim problemom da li su sredstva srpske vlade donacija ili dotacija. Takvo ponašanje je, smatra dr Nenad Popović, destruktivno.
Stana Ristić
[objavljeno: 19.10.2006.]
