Izvor: B92, 02.Avg.2013, 17:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koridor 10 kompletan do 2016.
Bujanovac -- Cela trasa Koridora 10 treba da bude završena do 2015. godine, najkasnije u prvoj polovini 2016, kaže direktor Koridora Srbije Dmitar Đurović.
On je danas novinarima izjavio da su počeli radovi na svim deonicama Evropskog putnog koridora 10, od Grabovnice kod Leskovca, do granice Makedonije, na ukupno 75 kilometara.
Po planu, cela trasa Koridora 10 treba da bude završena do 2015. godine, najkasnije u prvoj polovini 2016. godine, istakao je Đurović tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << posete gradilištu između Vladičinog Hana i Preševa, s predsednikom Skupštine Srbije Nebojšom Stefanovićem.
Deonica od sela Levosoje do granice Makedonije, dužine 21,5 kilometara koju grade Putevi Užice, treba da bude završena do 15. avgusta.
"Ono što je jedino ostalo problematično to je deonica Srpska Kuća - Levosoje za koju nam je Vlada Grčke poslala notu kojom je otkazala finansiranje odnosno donaciju (za izgradnju) te deonice. Za preostale deonice od Grabovnice, Grdelice, pa prema Levosoju, potpisano je svih pet ugovora, a 19. avgusta postaje efektivan kredit", kazao je Đurović.
On je naveo da su radovi na svim deonicama osim deonice Srpska Kuća - Levosoje pokrenuti, i da je zadatak Koridora Srbije da sustigne rokove koji su prekoračeni.
Predsednik Skupštine je kazao da je došao da vidi kako se troši novac poreskih obveznika, i da želi da se promeni praksa da državni zvaničnici dolaze samo na otvaranje objekata.
"Od početka građevinske sezone ove godine urađeno je 26 kilometara zemljanih radova (na Koridoru 10). Nisam zadovoljan ni ovom brzinom, ali ovo je 'svemirska brzina' u odnosu na prethodnih 12 godina. Imali smo godine u kojima smo imali nula kilometara - to je sramota i bruka za Srbiju", kazao je Stefanović.
Izgradnja Koridora 10 od sela Grabovnica, u opštini Leskovac, do granice s Makedonijom, ukupne dužine 75 kilometara, koji prolazi i kroz Grdeličku klisuru, podeljena je na šest deonica koje grade različiti izvođači radova i koje se i finansiraju iz različitih izvora.
Među finansijerima su Svetska banka, Evropska investiciona banka, Republika Srbija, bila je i Republika Grčka, a glavni izvođači su iz Grčke i Bugarske, kao i domaće firme.
