Izvor: B92, 22.Okt.2013, 15:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko plaća cenu propuštenih reformi?
Zagreb -- Prema oceni hrvatskog Instituta za javne finansije, hrvatska vlada mora da sprovede nepopularne mere na rashodnoj strani budžeta.
Za hrvatske građane to će biti cena propuštenih reformi iz prethodnih godina.
Hrvatska uskoro ulazi u Proceduru prekomernog deficita (EDP), jer je javni konsolidovani deficit krajem 2012. iznosio pet odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), u odnosu na maksimalno dozvoljenih tri odsto, preneo je regionalni potral Seebiz.
Kako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se navodi u Izveštaju Eurostata i hrvatskog Državnog zavoda za statistiku, javni konsolidovani deficit u Hrvatskoj, u 2012, iznosio je 16,35 milijardi kuna, ili 5,0 odsto BDP, dok je konsolidovani javni dug 183,27 milijardi kuna, ili 55,5 odsto BDP.
"I više je nego jasno da Vlada mora sprovesti nepopularne mere na rashodnoj strani budžeta, a to znači još najmanje dve do četiri godine štednje kojom bi se državne finansije dovele do održivog stanja", ocenio je Ante Bajo iz Instituta za javne finansije, u aktuenom osvrtu pod nazivom Fiskalna dez(orijentacija).
U tekstu u kome se detaljno obrazlaže šta podrazumeva ulazak u proceduru, na kraju se napominje da ako članica ne smanji deficit , Veće EU objavljuje novu Preporuku o prestanku procedure prekomernog deficita. U njoj je obično utvrđen novi rok za okončanje EDP-a, novi ciljani iznos deficita za svaku godinu produženog trajanja, poziv na istrajnije sprovođenje prvobitno predloženih mera, kao i poziv za podnošenje predloga za sprovođenje dodatnih mera.
Članica mora da dokaže da su sprovedene reforme usmerene na smanjenje budžetskog deficita dugotrajne, a ne jednokratne, poput prodaje državne imovine i privatizacije pravnih subjekata u državnom vlasništvu, stoji u aktuelnom osvrtu Instituta za javne finansije.
