Izvor: B92, 02.Jul.2012, 17:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kipar iako u krizi, predsedava EU

Pariz -- Kipar koji je upravo preuzeo ulogu predsedavajućeg EU imaće težak zadatak u pokušaju da spreči evrozonu da se prepusti finansijskom haosu.

Naročito sada kada je vlada iz Nikozije zatražila pomoć bankama od Brisela i MMF.

Odgovorni iz Evropske Komisije, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske cenrtralne banke bi trebalo ove nedelje da doputuju na ostrvo kako bi se razmotrila situacija bankarskog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sistema i kiparskih javnih finansija.

Radi se o determinisanju finansijskih potreba Kipra, članici evrozone od januara 2008, kao i reformama koje treba sprovesti.

"Situacija je složena jer Kipar mora da organizuje diskusije o budžetu EU u narednih šest meseci, u koje je uključen i kiparski ekonomski problem", kažei francuski finansijski analitičar Fiona Milen.

"Za bilo koju zemlju bi bilo nezgodno da predsedava EU i da istovremeno traži novac za svoju državu", dodala je Milen.

Prema oceni francuske analitičarke evropski uslovi će verovatno biti drakonski, vlada će morati da uloži ogromne napore kako bi preduzela mere za izravnanje svojih računa.

Kipar mora da uštedi 200 miliona evra, putem povećanja poreza i dugim uštedama kako bi svoj budžetski deficit svela na ispod 6,3 odsto bruto domaćeg proizvoda za 2011, najmanje tri odsto ove godine.

Vlada tvrdi da neće dirati poreze za preduzeća od 10 odsto, što je veoma niska stopa u poredjenju sa ostalim članicama EU a koja je veoma privlačna za strana preduzeća. Evropski zvaničnici će zauzvrat tražiti smanjenje javnih dugova, reformu plata i veći nadzor banaka.

Istovremeno, kiparski predsednik Demetris Kristofias traži od Rusije i Kine zajam za ublažavanje posledica ekonomskih mera nametnutih od EU. Vlada iz Nikozije je već od Moskve dobila pozajmicu vrednu 2,5 miljardi evra.

Peta zemlja evrozone koje je zatražila pomoć od EU, Kipar, oseća ekonomske posledice svoje tesne povezanosti sa prezaduženom Grčkom.

Analitičari procenjuju da bi treća najmanja ekonomija evrozone mogla da očekuje pomoć ne veću od 10 milijardi evra.

Kiparski ekonomista Kostas Apostolides smatra da bi mere štednje koje propisuju međunarodne agencije mogle Kipar uvući u negativnu spiralu dodajući da zemlja u recesiji ne treba da pravi rezove u budžetu.

Ministar finansija Kipra Vasos Šiarli pokušao je da odagna strahove građana koji su već pogođeni visokim porezima i velkom nezaposlenosću za tu zemlju koja dostiže deset odsto.

Ali s obzirom da je u prvom tromesečiju ekonomija zemlje smanjena za 1,6 odsto, vrlo je verovatno da će stanovnici Kipra biti prinuđeni na iste mere štednje kao njihovi grčki susedi.

Nastavak na B92...