Izvor: B92, 22.Dec.2011, 04:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kazna za podstanara i do 500 evra
Beograd -- Prema nezvaničnim podacima u Beogradu ima oko 150.000 podstanara, ali veliki broj njih nije prijavljen na adresi na kojoj živi.
Međutim, izmene Zakona o prebivalištu i boravištu građana propisuju da će stanodavac koji ne prijavi podstanare platiti kaznu u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara.
Istu visinu kazne platiće i podstanar koji u roku od osam dana od trenutka nastanjenja na novoj adresi ne prijavi svoje prebivalište.
"Prvi put otkako postoje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << podstanari na ovim prostorima, oni mogu da prijave svoje prebivalište ili boravište na adresi na kojoj zaista stanuju. I to više neće biti stvar dobre volje njihovih stanodavaca, već njihova zakonska obaveza. Sada ćemo konačno znati tačan broj podstanara u Srbiji, pa i u Beogradu, gde ih najviše ima. Oni će biti evidentirani u policiji i tamo gde zaista stanuju", navedeno je u saopštenju koje potpisuje Udruženje podstanara „Velegrad", jedina nevladina organizacija koja štiti prava podstanara.
Stanodavcima ukinuti plaćanje poreza
Udruženje podstanara Velegrad je dva puta predlagalo izmene Zakona o porezu na dohodak, i oslobađanje stanodavaca od te obaveze, kao što su oslobođene još 24 kategorije stanovništva. "Nismo naišli na razumevanje, što znači da se ta poreska obaveza mora izvršavati. Napominjemo da trenutno mali broj stanodavaca izmiruje ovu obavezu, možda tek oko 10 odsto. Skoro trećina njih nije regulisala adresu svom podstanaru. Ako pođemo od toga da se u Beogradu izdaje najmanje 50.000 stanova i kuća, po novom zakonu to je najmanje 15.000 stanodavaca koji čine prekršaj", navode u ovom Udruženju.
Prema njihovim rečima, dosadašnja situacija u ovoj oblasti prouzrokovala je velike probleme podstanarima i državi, a posebno policiji i Vojnom odseku Ministarstva odbrane.
"Hiljade ljudi u Beogradu stanuje u jednom kraju grada, a fiktivno je prijavljeno u drugom. To čine kako bi mogli da ostvare svoja prava u ovom gradu: upis u Nacionalnu službu za zapošljavanje, kupovinu markice za prevoz za nezaposlena lica, upis deteta u predškolsku ustanovu i slično. Recimo, službenici u Ministarstvu odbrane imaju obavezu na urednu adresu", navodi se u Udruženju i dodaje da podstanari na fiktivnim adresama svesno čine prekršaj za koji su, dok nisu stupile izmene zakona, mogli biti kažnjeni novčanom, ali i zatvorskom kaznom.
Izmene zakona propisuju da stanodavac ima zakonsku obavezu da omogući podstanaru da bude prijavljen.
"To može izvršiti tako što će mu učiniti dostupnom svoju ličnu kartu i vlasnički list ili ugovor o otkupu-kupoprodaji stana ili rešenje o nasleđivanju. Dakle, on i ne mora da se pojavi u Policiji, odnosno podstanar tamo može otići sam, a stanodavac ne može, jer podstanar mora lično potpisati prijavu o promeni adrese", saopšteno je iz Udruženja Velegrad.
Podstanarima je oduvek bio pravni interes da budu prijavljeni na adresi na kojoj zaista i stanuju, ali su stanodavci najčešće odbijali da ih prijave, a da pritom podstanari nisu mogli da ih nateraju na to. Gazde su uglavnom odbijale to da učine u strahu od poreza, što je bio i razlog odbijanja da zaključe sa podstanarom ugovor o zakupu stana, jer se poreska obaveza zasniva prijavom prihoda od zakupnine u Poreskoj upravi.
"Izbegavanje poreza nikome ne koristi: ni stanodavcima, ni podstanarima, ni državi. Prvi se osećaju kao ilegalci u sopstvenoj državi, drugi svesno čine poreski prekršaj, a država, ionako siromašna, ostaje bez prihoda. A kada između prvih i drugih dođe do spora, oni s punim pravom traže pravni zaštitu od te iste države", smatraju u Udruženju.
Treba napomenuti da porez od 20 odsto od mesečne kirije stanodavac plaća samo ako potpisan ugovor sa zakupcem overi i u sudu, što nije obavezno.
