Izvor: Blic, 11.Sep.2010, 01:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako uštedeti 600 miliona evra

Kupoprodaja putem interneta se razmahala u svetu: U Evropi se 40 a u SAD 70 odsto prometa obavi elektronski, pri čemu u najrazvijenijoj zemlji čak 750.000 porodica živi od moderne trgovine. Ipak, najdalje je otišla Danska, gde se gotovo celokupna prodaja obavi kompjuterom.

Kako je u Srbiji? Kada je prošle godine donošenjem Zakona o elektronskoj trgovini postavljen zakonodavni temelj, očekivao se bum. Ali godišnja kupoprodaja internetom je dostigla jedva 120 miliona evra, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << malo spram potencijala. Međutim, ne bi se trebalo čuditi. Prema statistici Privredne komore Srbije, 94 odsto preduzeća je sa pristupom internetu, ali samo 22 odsto praktikuje elektronsku trgovinu. Fizičkim licima je navika još više strana; samo 7,9 odsto, oko 225.000 korisnika računara upušta se u kupoprodaju na daleko. Ali oni sa navikom i poverenjem u kupoprodaju kompjuterom pravi su fanatici - elekronski kupuju sve što se može.

Osnovna prednost novog spram tradicionalnog pazara jeste neuporedivo širi uvid u ponudu i kretanje cena i mogućnost da se mnogo šta kupi bez fizičkog napora, sa minimalno utrošenog vremena. Slabija trgovina je i posledica neophodnosti posedovanja širokopojasnog interneta. Kupovina svakodnevnih potrepština je često, usled nerazvijenog dostavljanja robe, skupa i komplikovana.

Sve je više sajtova na kojima se se posetioci upoznaju sa ponudama i obavljaju razmenu. Kada se registruje i klikne, uđe se u virtuelnu prodavnicu po asortimanu veličine i tri hipermaketa. Ako posetilac nađe željeno, uvek će platiti izlicitiranu cenu, a prodavac, zavisno od vrednosti prodate robe, vlasniku sajta uplaćuje proviziju jedan do četiri odsto prometa.

Olga Marković-Maksimović, direktor „Limunda", poznatog ovdašnjeg aukcijskog sajta, ističe da, kao i svuda na startu, najčešće fizička lica međusobno trguju, ali da se moderna razmena strelovito razvija, svaka četiri minuta se registruje novi član. Za četiri godine poslovanja premašeno je 200.000 aukcija, dok je prosečna vrednost trgovane robe za mesec dana iznad 330 miliona dinara. Dobro se kupuje tehnika, naročito mobilni telefoni. Mada je često alternativan način trgovine, u kupovini avionskih karata i raznih ulaznica postaje praksa. Najpoznatija aukcija je prodaja revolucionarnog Džoovog bagera za 100.000 evra.

Građani Srbije kupuju i u inostranstvu - razlog je cena. Patike „najk" u SAD koštaju 29 dolara, kod nas 200 evra. Kada Srbin kupi patike u SAD sa poštarinom, troškovima prevoza i carine, „najke" ga dođu 110 dolara, pola maloprodajne cene u ovdašnjim prodavnicama. Kod laptopova, boljih računara, uštede mogu biti i veće. Ipak, najviše se traži ono čega ovde nema - pojedini lekovi, delovi za automobile i stručne knjige. Problem može biti loš imidž Srbije. Tokom sankcija odavde se naručivalo, uspešno fingiralo plaćanje, pa mnoge kompanije, recimo „Amazon", najveća virtuelna knjižara, ne isporučuje robu u Srbiju.

Marković-Maksimović ističe da su sigurnost i pouzdanost transakcija neophodni za dalji razmah e-trgovine. Zato raduje da je Ministarstvo telekomunikaciju počelo razgovore sa vlasnikom pej-pej sistema, najpoznatijeg za bezbednost i uspešnost plaćanja u vezi sa iplementiranjem u Srbiji.

Goran Takač, vlasnik „E-dućana", smatra da država nije uočila značaj delatnosti iz koje bi u budžet mesečno moglo da se sliva 15, kasnije i 45 miliona dinara. „Naš sistem carina je osmišljen prema načinu trgovine iz 60-ih godina 20. veka kada se pomoću kontejnera, brodova, aviona i vagona iz daleka transportovala velika količina robe, pa onda sitnila na sve manje regionalne, pa lokalne narudžbine. Uvođenjem kataloške i internet ponude kupovina je individualizovana, čemu je neophodno primeriti i sistem carina, procedure i distribuciju", pojašnjava Takač.

Modernizaciju trgovine bi valjalo brzo podstaći jer analiza PKS pokazuje da bismo uz evropski nivo e-trgovine godišnje štedeli oko 600 miliona evra.

Nastavak na Blic...

Vesti-online.com: Kupovina kompjuterom štedi 600 miliona evra Srbiji

Poslovni magazin: E-trgovina štedi 600 mil. € Srbiji

Poslovni magazin: E-trgovina Srbiji uštedi 600 miliona evra

SEEbiz.eu: E – kupovinom Srbija može da uštedi 600 miliona evra godišnje