Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 18.Feb.2010, 07:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani revnosnije vraćaju kredite
BEOGRAD - U poslednjoj deceniji, oko 60 odsto odobrenih kredita u Srbiji bilo je usmereno na privredu, a oko 35 odsto na stanovništvo, naveo je finansijski portal Kamatica. com, naglašavajući da je, iako privreda ima daleko veće potencijale da apsorbuje kredite, stanovništvo uvek bilo revnosnije u vraćanju pozajmljenog, pa je kašnjanje u proseku dvostruko manje nego u privredi.
Manje kreditnih kartica
Poslovne banke su građanima na položene kratkoročne dinarske >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << depozite obračunavale kamatnu stopu između 2,14 odsto i 12,95 odsto, zavisno od roka oročenja sredstava, što je od tri do čak 18 puta manje od kamatnih stopa na kratkoročne plasmane.
Tome treba dodati i da 98 odsto štednje čini devizna štednja građana, koja sa sobom povlači još niže kamatne stope.
- Ma koliko poslovne banke govorile o visokim rezervama koje je propisala NBS, otežanoj naplati potraživanja i visokom riziku zemlje, razlika od tri do neverovatnih 18 puta između aktivnih i pasivnih kamata nema opravdanja -ocenjuje se u tekstu.
Tu ocenu, kako se navodi, potkrepljuje "ponašanje građana, koji prema poslednjim podacima Udruženja banaka Srbije, smanjuju broj kreditnih kartica koje, uz pozajmicu po tekućem računu, predstavljaju najskuplji način finansiranja".
-Uprkos navedenoj činjenici, poslovne banke stanovništvu naplaćuju značajno veće naknade i primenjuju značajno višu kamatnu stopu na odobrene kredite nego kod privrede. Tako se za kratkoročne pozajmice stanovništvu naplaćuju dvostruko, pa ponekad i trostruko više kamatne stope nego privrednim društvima - navodi se u tekstu.
Kao primer navodi se kraj 2009. godine, kada su kratkoročne pozajmice u dinarima stanovništvu odobravane uz prosečnu kamatnu stopu od čak 36 odsto, dok su se istovremeno privredi odobravale uz prosečnu stopu od 10 do 18 odsto, zavisno od svrhe korišćenja kredita.
Uz to, kamatne stope na pozajmice privredi imale su pad tokom 2009. godine, dok su zabeležile porast u proseku kada je u pitanju stanovništvo.
- Jasno je da poslovne banke imaju značajno veće troškove pri plasmanima stanovništvu, ali ovakva razlika između kamatnih stopa sigurno ne može biti opravdana samo time - navedeno je u tekstu.
U 2009. godini zabeležen je najviši nivo kamatnih stopa na kratkoročne pozajmice stanovništvu od 2000. godine.
U protekloj deceniji, prosečne ponderisane kamatne stope banaka na dinarske kredite gotovo ni u jednom trenutku nisu prelazile nivo od 30 odsto. Te kamate, međutim, prošle godine ni u jednom mesecu pojedinačno nisu bile ispod nivoa od 30 odsto, u čak pet meseci su prešle i nivo od 40 procenata, a u februaru 2009. su dostigle i rekordan nivo od neverovatnih 57 odsto na godišnjem nivou.
U istom desetogodišnjem periodu su kamatne stope poslovnih banaka na kredite privredi imale blagi trend pada. Tokom 2009. privreda je u proseku poslovnim bankama plaćala korišćenje kratkoročnih pozajmica po dvostruko nižim kamatnim stopama nego što je to slučaj sa građanima.
Pad kamatnih stopa zabeležen je i kod dugoročnih pozajmica stanovništvu, a to se prvenstveno odnosi na stambene kredite i kredite za rekonstrukciju i adaptaciju, kod kojih su kamatne stope, uz pomoć programa Vlade Srbije, prema proceni Kamatice. com, na relativno prihvatljivim nivoima.
Očekivano smanjenje kamatnih stopa na kredite u 2010. godini, koje se najavljuje u iščekivanju relaksiranja uslova za poslovne banke, koje postavlja NBS, ne bi smelo biti samo rezultat ponašanja centralne bankarske institucije u diktiranju monetarnih uslova, već i povećanja efektivnosti i efikasnosti poslovanja poslovnih banaka, ocenjuje se u tekstu.
