Izvor: B92, 30.Sep.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomisti: Novi početak sa Fijatom
Beograd -- Ekonomski analitičari kažu da je potpisani ugovor sa Fijatom o zajedničkom ulaganju u kragujevačku fabriku Zastava veoma značajan za Srbiju.
Ipak, oni dodaju da će njegov uspeh biti potpun ukoliko se automobili iz Kragujevca budu izvozili u Rusiju. Ekonomski ekspert Danijel Cvetićanin smatra da postoji mogućnost da ugovor sa Fijatom, ukoliko se stekne niz povoljnih okolnosti, "bude jedan dobar posao po Srbiju".
"Ako se desi da, i pored finansijske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << krize i krize investiranja u svetu, Fijat uloži tih milijardu evra, to će biti dobro za nas", kazao je Cvetićanin i dodao da će posao u potpunosti biti uspešan ukoliko se automobili budu izvozili na rusko tržište bez carine.
"Trebalo bi da rusko tržište prihvati ne par hiljada, već par stotina hiljada, u perspektivi i par miliona srpskih automobila, po ugovoru koji postoju između Rusije i Srbije, opet pod uslovom da se neki drugi aranžmani sa Rusima ostvare", istakao je on.
Cvetićanin je ukazao i na to da ugovor sa Fijatom ima i osetljive tačke i da "nije besplatan, jer poreske obveznike košta 300 miliona evra".
Ekonomista Milan Kovačević smatra da finansijski ugovor sa Fijatom nije dovoljno transparentan, ali da je sigurna korist od njega što će obezbediti nova radna mesta i povećati izvoz iz Srbije. On je naglasio da nisu poznate sve karakteristike tog posla, "jer smo dobili veoma škrte informacije".
"Kaže se da će naša strana uložiti 33 odsto, da ćemo dati postojeću imovinu Zastave. Zastava ima mnogo obaveza, ne znamo šta će se dogoditi sa obavezama, pa ne znamo ni kolika je prava vrednost imovine koju ćemo dati u tu kompaniju", istakao je Kovačević.
On je kazao da bi bilo bolje da je država privatizovala kragujevačku fabriku, umesto što ulazi u proizvodnju automobila u Zastavi, "u koju smo inače kao rupu bez dna dugo bacali novac".
"Otuda se bojim da li će država i dalje valjano upravljati tim zajedničkim preduzećem sa Fijatom, da ne bude, ipak, prelivanja poreskih para u Fijat, kao što je bilo u prošlosti", rekao je Kovačević.
Prokopijević: Ugovor dobar za Fijat, loš za Srbiju
Direktor Centra za slobodno trzište Miroslav Prokopijević ocenio je da je ugovor sa "Fijatom" relativno loš za Srbiju, a relativno dobar za Kragujevac i optužio vladu da je tim ugovorom prekršila Zakon o privatizaciji.
Bajec: Nov početak
Prema rečima ekonomiste Jurija Bajeca, ugovor sa Fijatom "znači novi početak automobilske industrije u Srbiji i modernizaciju srpske privrede u celini". "To će biti prilika da Srbija na konkretnom primeru i u saradnji sa renomiranim svetskim proizvođačem dokaže da je kao zemlja, kao lokalna samouprava i kao fabrika spremna da primi jednu tako veliku investiciju i da obezbedi sve neophodne infrastrukturne, kadrovske i druge pretpostavke neophodne da takav projekat zaživi", kazao je Bajec. Uspeh tog projekta bi bio najslikovitiji signal drugim investotorima da je Srbija sposobna da realizuje velike investicione projekte, naglasio je Bajec.
On je objasnio da je ugovor sa "Fijatom" dobar zbog toga što će Kragujevcu doneti povećanje broja radnih mesta, povećanje lokalnog prometa u radnjama, prihoda od PDV-a i drugih renti, ali je loš za Srbiju pošto mnogo košta, pri čemu ćemo, kako je rekao "mi platiti trošak da taj biznis nastane".
"Pregovarano je u četiri oka i tako je direktno prekršen Zakon o privatizaciji", istakao je Prokopijević i dodao da je jedino realno rešenje za Zastavu bilo da se raspiše tender i da se pojave firme sa najboljim ponudama.
On je kazao da je "Fijat" došao tek kad je Srbija ponudila da u njegov biznis uloži 300 miliona evra, plus oproštaj lokalnih taksi narednih 10 godina i poklanjanje zemljišta za izgradnju hala i pogona koje "Fijat " bude hteo.
"Umesto da oni ulože milijardu evra, uložili su samo 700 miliona, a sve će funkcionisati kao da su uložili milijardu, jer su 300 miliona evra dobili na poklon", naglasio je Prokopijević.
Ističući da nije nemoguće da fabrika u Kragujevcu počne da proizvodi automobil koji je konkurentan na tržištu, on je dodao da je proizvodnja od 200.000 automobila namenjenih domaćem tržištu i izvozu "optimistična projekcija, ako sve stvari budu išle dobro".
"Fijat nije otvorio fabriku u nekoj od zemalja EU jer ne može ni od koje vlade da dobije toliku subvenciju koliku je ovde dobio," kazao je Prokopijević.
Prema njegovim rečima, auto-industruja u Evropi beleži pad prodaje novih vozila za 15 odsto, dok Fijat ima nešto manji procenat pada jer proizvodi manje automobile, ali da će i on biti pogođen ako se ta kriza produbi.
