Izvor: Glas javnosti, 26.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomija - ukratko...
Fabrika reznog alata obustavila proizvodnju
ČAČAK - Stručne službe Fabrike reznog alata u Čačku stupile su u štrajk jer šest meseci nisu primali zaradu, izjavio je predsednik fabričkog sindikata „Solidarnost“ Milan Milićević. On je istakao da će štrajk 102 radnika, uz minimum rada, trajati dok im ne budu isplaćene dve plate. Milićević je istakao da rukovodstvo FRA „selektivno“ vrši isplatu zarada, tako da određeni pogoni primaju plate. „Stanje u fabrici je teško. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Ni drugi tender, zakazan za 20. jun, nije uspeo jer nije bilo zainteresovanih kupaca“, dodao je on.
Štrajk stručnih službi FRA su podržala sva četiri fabrička sindikata, „Solidarnost“, Samostalni sindikat, „Nezavisnost“ i „Nezavisni sindikat“. Direktor FRA Mihajlo Jocović nije bio dostupan za komentar. Kako agencija Beta nezvanično saznaje, Jocović je pre dva dana podneo ostavku koju mu Upravni odbor fabrike nije usvojio. U nedelju je zakazana Skupština FRA, na kojoj bi trebalo da se raspravlja o problemima u fabrici. FRA, čiji je većinski vlasnik država, zapošljava ukupno 750 radnika.
Štrajk u „Agroživu“ do isplate plata
JAGODINA - Predsednik sindikata klanice „Agroživ“ u Jagodini Mirjana Lazić izjavila je juče da 86 radnika i dalje štrajkuje, očekujući plate i obraćanje nekog iz stečajnog rukovodstva, sa čvrstom garancijom da će im biti isplaćene zarade i da će biti ubuduće redovne. Radnici redovno dolaze na posao, ali ne rade, iako to žele, dodala je ona i najavila da će se oni 27. juna okupiti ispred zgrade Skupštine grada Jagodine, gde treba da ih primi gradonačelnik i narodni poslanik Dragan Marković - Palma, sa kojim su već razgovarali 17. juna. Lazićeva je podsetila da radnici traže isplate zaostale zarade za deo februara i marta, april i maj, kao i da im se uplati penziono i socijalno osiguranje i obezbedi neophodni repromaterijal za nastavak proizvodnje u svim celinama. Ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević izjavio je da će radnici do kraja ove sedmice dobiti prvu od tri neisplaćene zarade. On je apelovao da uvaže činjenicu da će samo nastavak rada omogućiti isplatu plata, istakavši da je opstanak preduzeća u njihovim rukama.
Cena pšenice od 16 do 18 dinara
BEOGRAD - Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Slobodan Milosavljević izjavio je juče da država neće određivati cenu pšenice ovogodišnjeg roda, već će ona biti formirana na tržištu i da bi prema njegovoj ličnoj proceni mogla da bude od 16 do 18 dinara po kilogramu. Cena će zavisiti od kvaliteta, transportnih i nekih drugih troškova, ali bi trebalo da se kreće u tim okvirima, što je za nekoliko dinara po kilogramu viša cena nego u zemljama u okruženju, kazao je Milosavljević. Milosavljević je istakao da je žetva pšenice počela na zadovoljavajući način i da su prosečni prinosi viši od očekivanih i kreću se od 3,8 do 3,9 tone po hektaru, dodavši da će i visina prinosa uticati na formiranje cene pšenice.
Popović: Srbija da ulaže u Kosovo
BEOGRAD - Nenad Popović, šef Ekonomskog tima Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, izjavio je da će Srbija pokrenuti sudske sporove kako bi zaštitila svoju imovinu u južnoj pokrajini, što će dodatno odvratiti investitore od ulaganja na Kosovu, pošto oni traže pravnu sigurnost, koje tamo nema. Predstavljajući knjigu „Otvoreno o ekonomiji Kosova i Metohije“, Popović je ocenio da je kosovska ekonomija održiva samo kao deo srpske privrede i da je Kosovo najnaprednije bilo tokom osamdesetih godina prošlog veka, kada je tamo radilo 250.000 ljudi, dok je danas nezaposlenost na Kosovu čak 60 odsto. Prema Popovićevim rečima, Srbija bi mogla da podnese teret oronule kosovske privrede, između ostalog i zato što tamo postoje značajni rudni potencijali, koji bi se mogli eksploatisati. On je podvukao da Srbija ne sme da se odrekne svoje teritorije i da bi trebalo da nastavi da ulaže u srpske sredine, kako bi se jačanjem ekonomskog suvereniteta borila za državni suverenitet.
A. D. M.
Nova „viza“ kartica Marfin banke
BEOGRAD - Nova kreditna kartica Marfin banke pojavila se na tržištu pod sloganom „naizgled sasvim obična“. Ovu karticu građani dobijaju u roku od sat vremena od podnošenja zahteva, a odobreni limit, koji zavisi od sposobnosti klijenta, može se koristiti već posle 24 sata. Obavezna minimalna mesečna uplata je pet odsto, mesečna kamata na iskorišćeni deo limita je 1,8 odsto za klijente banke, a dva odsto za one koji ne primaju zaradu ili penziju preko ove banke. „Viza“ kreditnu karticu građani mogu koristiti na svim prodajnim mestima i bankomatima koji su označeni logom vize, kao i u 150 zemalja i na 22 miliona prodajnih mesta i bankomata.
