Izvor: B92, 30.Okt.2012, 02:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Država da subvencioniše preduzeća"
Beograd -- U doba ekonomske krize najbitnija stvar za svakog investitora je da li može da vrati uloženi novac ili da naplati neku uslugu koju je pružio.
Zbog toga se procena kreditnog rizika nameće kao neminovnost u poslovanju.
Kod nas je to pogotovo bitno jer smo poznati kao zemlja visokog rizika kada je reč o uslovima poslovanjai da još postoje oni koji smatraju da je plasman novca u privredu i dalje dosta rizičan posao.
Srbija je trenutno recesiji. Situaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << otežava i velika nezaposlenost. Stručnjaci stalno analiziraju kako promeniti situaciju.
Kažu da bi Vlada pokušajem da smanji kreditni rizik, produbila krizu. Takođe i da se strogi programi nisu pokazali kao efikasni u praksi.
"Ohrabrujem Vladu da podrži programe zaduživanja malih i srednjih preduzeća,možda čak i da ih subvencioniše. Time bi stimulisala rast ekonomije. Najgora stvar koja bi mogla da se desi, kako sa Vladom, tako i sa bankama, je da se smanji broj kredita na svim nivoima”, kaže Nikos Komninos iz Icap grupe
Konferencija o upravljanju kreditnim rizicima je samo jedan od skupova na kojem poznavaoci brojeva i ekonomije razmatraju kako iz krize. Svi su tu sa jednim ciljem - kako primeniti najbolji model upravljanja kreditnim rizikom i obezbediti sigurnu naplatu.
"Srpske kompanije ne koriste najbolju praksu menadžmenta kreditnih rizika kao što to rade druge kompanije na drugim tržištima u okruženju. To znači da prodaju kompanijama koje mogu da propadnu pa mogu da očekuju da neće primiti novac od prodate robe ili usluga, jer su te kompanije praktično ostale bez posla”.
Međutim, teški tržišni uslovi i činjenica da jedna greška u plasmanu može da dovede i do katanca na bravi vaše kompanije dovela je do toga je sve više onih koji traže da se vidi likvidnost i potencijal kompanija sa kojima se posluje pogoršanja upravljanja kreditnim rizikom u bankama. 2012. jeste bila teška jer postoji visoka nelikvidnost u privredi i sve veći broj građana nije u mogućnosti da vrati kredite.Međutim, nema prevelikih razloga za brigu. Banke su adekvatno kapitalizovane.
Praksa postoji, a stručnjaci savetuju da se prouči i potom primeni... Jer što je veći broj uspelih transakcija, veća je šansa da će firme preživeti. Stručnjaci kažu da je to bitno i za njihov rast, ali i za stanje cele ekonomije.
