Izvor: B92, 25.Okt.2010, 17:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

CLDS: Ne menjati granicu za penziju

Beograd -- Način indeksiranja penzija, predviđjen izmenama penzijskog zakona, nije prihvatljiv jer ne uzima u obzir rast zarada, kažu stručnjaci.

Na predstavljanju studije "Penzijski sistem u Srbiji - dizajn, karakteristike i preporuke", u Centru za liberalno-demokratske studije (CLDS), autor Katarina Stanić rekla je da su u oblasti penzijskog sistema urađene najveće reforme i navela da neke procene ukazuju na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uštede koje se mere desetinama procentnih poena BDP-a u periodu od 2002. do danas.

Od 2001. do 2003. godine penzijski sistem je bio definisan tako da bodovna formula, kojom se određuje visina prve penzije, jako dobro povezuje radnu istoriju sa visinom penzije, tako da što je neko duže radio imaće veću penziju ili što je više zarađivao u prošlosti, penzija će biti veća, objasnila je Stanićeva.

Studija ističe važnost ostvarenja oba cilja penzijske politike, a to su održive ali i adekvatne penzije, tako da način indeksiranja u predloženim izmenama penzijskog zakona na srednji, a pogotovo duži rok, nije prihvatljiv sa aspekta adekvatnosti penzija, te bi za koju godinu trebalo revidirati indeksaciju tako da se u obzir uzima rast zarada.

Stanićeva je kazala da je starosna granica, u kombinaciji sa demografskim podacima, trenutno i za žene i za muškarce dovoljno visoka, te je u narednom srednjoročnom periodu ne treba izjednačavati.

Kriterijumi za invalidsku penziju koji su 2003. značajno promenjeni daju evidentne rezultate u vidu smanjenja broja invalidskih penzionera, ocenila je ona i primetila da su u sistemu ostale neke iracionalnosti i na njima treba raditi u narednom periodu.

To se pre svega odnosi na beneficirani radni staž, koji se po predloženom zakonu zapravo delimično vraća na rešenje iz 2003. godine, a 2005. godine kriterijumi za odlazak u penziju po beneficiranom stažu izuzetno su ublaženi, smatra Stanićeva.

Prema njenoj oceni, ukoliko se predložene izmene zakona usvoje, opet se ne zatvara prostor za unapređenja formule kada je u pitanju beneficirani radni staž, s obzirom na to da ovi penzioneri i dalje ostaju u povoljnijem položaju od ostalih.

Što se tiče minimalnih penzija, Stanićeva je ukazala da korisnik minimalne penzije nije nužno siromašan i navela da su korisnici minimalne penzije u najvećem broju žene sa 15 do 25 godina staža, što može da bude posledica izbora žena da u jednom delu životnog perioda ne rade i ostanu kod kuće sa porodicom.

Kada je u pitanju borba protiv siromaštva, podizanje minimalne penzije nije odgovarajući način, već treba razmisliti o boljem načinu sprečavanja siromaštva starih, rekla je Stanićeva.

Porodične penzije su izuzetno niske - gotovo 90.000 korisnika prima ispod 11.000 dinara, a oko 30.000 penziju u vrednosti od 7.500 do 8.000 dinara mesečno, navela je Stanićeva.

Pratite specijal: NIS na berzi
Pogledaj vesti o: Formula 1

Nastavak na B92...