Izvor: B92, 20.Sep.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američka pomoć "podigla" berze
Njujork, London, Moskva -- Američki plan finansijske podrške domaćem finansijskom sistemu imao je snažan uticaj na rast kako domaćih tako i berzi širom sveta
Kongres bi trebalo da što pre podrži sveobuhvatni plan spasa finansijskog i ekonomskog sistema Amerike
Eksperti za jučerašnji dan na svetskim berzama kažu da "ništa slično ne pamte da su ikada doživeli". Zahvaljujući stabilizacionom planu američke administracije, u petak je, posle celonedeljnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << naglog propadanja, vrednost vodećih američkih berzanskih indeksa porasla za više od tri procenta, pri čemu su najviše rasle vrednosti akcija finansijskog sektora.
Najava ogromne finansijske "inekcije" američkim bankama i drugim finansijskim institucijama, pozitivno je delovala i na jučerašnje poslovanje azijskih, ruske i evropskih berzi, pri čemu su akcije na Starom kontinentu porasle za rekordnih 8,26 procenata.
Panevropski indeks FTSEurofirst 300 je, prema nezvaničnim podacima do kojih je došao Rojters, porastao u jednom momentu čak za 8,26 odsto na 1151,49 poena, zabeleživši tako najveći dnevni rast u svojoj istoriji.
Rekordno je u petak rasla i Praška berza, na kojoj su akcije čeških firmi porasle najviše za poslednjih gotovo 15 godina, pri čemu je glavni indeks PX, porastao za 11,73 odsto na 1316,2 boda.
Posle gotovo dvodnevnog prekida poslovanja, iznuđenog naglim padom cena akcija vodećih domaćih kompanija ispod dozvoljenog dnevnog limita, juče su i akcijska tržišta u Rusiji naglo ojačala.
Berza u Moskvi je, međutim, ponovo i u petak morala da prekida rad, ovaj put zbog naglog povećanja vrednosti glavnog indeksa MICEX za čak 28,7 procenata na 1098,9 poena.
Investitori su se, uglavnom, najviše interesovali za akcije energetskih koncerna i banaka, pri čemu su akcije najveće ruske naftne kompanija "Rosnjeft" ojačala za 45 procenata, a državne banke VTB čak za 60 odsto. Analitičari su, prema ruskoj novinskoj agenciji Interfaks, nagli rast ruskih akcija objasnili unutrašnjim i spoljnim faktorima.
Plan američke vlade, koji još mora da odobri Kongres u Vašingtonu, predviđa i osnivanje specijalnog fonda u iznosu do 800 milijardi dolara, koji bi, prema "BBC", "kupio", odnosno, preuzeo dugove po osnovu stambenih kredita od američkih finansijskih institucija sve dok ih, kad za to dođe pogodan trenutak, ne bi ponovo "prodao".
