Izvor: B92, 23.Okt.2008, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UN: Žene i dalje podređene
Beograd -- Žene u svetu u proseku zarađuju 17 odsto manje od muškaraca, a jedna trećina žena pretrpi rodno zasnovano nasilje jednom u životu, pokazao je izveštaj UNIFEM-a.
Prilikom predstavljanja izveštaja Razvojnog fonda za žene pri Ujedinjenim nacijama (UNIFEM) u beogradskom Medija centru istaknuto je da su žene u manjini u parlamentima širom sveta, kao i da žene čine više od 60 neplaćenih pomočnih radnika u domaćinstvu.
"Iako se u protekloj deceniji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << procenat parlamentarki na nacionalnom nivou povećao za osam odsto na trenutni svetski prosek od 18,4 odsto, zemlje u razvoju neće dostići 'zonu pariteta' koji iznosi između 40 i 60 odsto sve do 2045. godine", navela je savetnica za oblast rodne ravnopravnosti UNIFEM Srbija Birna Thorarinsdotir.
Ona je kazala da je odnos broja muškaraca i žena u parlamentima zemalja sveta četiri prema jedan i dodala da su kvote dobar način da se obezbedi veće učešće žena u parlamentarnom životu.
Prema istraživanju, pet puta je verovatnije da će muškarac dobiti rukovodeći položaj nego žena.
"Žene se suočavaju sa korupcijom na drugačiji način nego muškarci. Seksualne usluge su, na primer, nepriznat oblik 'mita' koji se zahteva od žena", pokazuju rezultati istraživanja.
Najveći problemi žena u Srbiji
Direktorka Uprave za ravnopravnost polova i predstavnica Ministarstva za rad i socijalnu politiku Natalija Mićunović rekla je danas novinarima da ne postoje precizni podaci o ekonomskoj podređenosti žena u Srbiji.
"Poslodavci nemaju obavezu da nam daju podatke koji su rodno senzitivni. Oslanjajući se na podatke iz prethodnih istraživanja i procena iz regiona, tu smo negde sa 15 ili 17 odsto razlike u zaradama (između muškaraca i žena)", navela je ona.
Prema njenim rečima, najveći problem u Srbiji su "paterijarhalne predrasude koje okreću žene ka kućnim obavezama, a muškarca opterećuju da bude hranilac porodice".
Mićunovićeva je navela da se problemi najbolje mogu prevazići kroz partnerski odnos.
Stručnjak za oblast rodne ravnopravnosti Marina Blagojević ukazala je na značaj "rodnog budžetiranja", odnosno planiranje i donošenje budžeta koji uvažava razlike u položaju i potrebama žena i muškaraca.
"Rodno budžetiranje je jedan od najboljih metoda za uspostavljanje odgovornosti donosilaca odluka. Kroz rodno budžetiranje omogućuje se uvid u javnu potrošnju, ali i njenu rodnu dimenziju", navela je ona.
Blagojevićeva je rekla da ni u Srbiji žene nisu dovoljno uključene u politiku, kao i da institucije nisu "dovoljno osetljive za pitanje roda i žena".
Ona je navela da je za Srbiju karakteristično da ima jak ženski pokret i visok nivo ekspertskog znanja, ali da kasni za ostalim zemljama u regionu u pogledu donošenja i primene zakona, strategija.
Blagojevićeva je ocenila da UNIFEM-ov izveštaj u nedovoljnoj meri uvažava egzistencijalnu situaciju velikog broja žena i dodala da su diskriminaciji najviše izložene Romkinje.
Istraživanje UNIFEM-a "Napredak žena u svetu 2008/2009. Ko polaže račune ženama?" obuhvatilo je pet oblasti - politiku, usluge, tržište, pravosuđe i pomoć i bezbednost.
