Izvor: Blic, 24.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U fioci čeka 300 predmeta
U fioci čeka 300 predmeta
BEOGRAD - Od februara prošle godine Ustavni sud Srbije je pod blokadom. Najviši pravni arbitar u Republici ne može da funkcioniše, jer nema kvorum za odlučivanje. Od devet sudijskih stolica, koliko Ustav propisuje, trenutno su popunjene samo tri. I dok je broj raznih pravnih akata, koji čekaju da se oceni njihova ustavnost i zakonitost, porastao na više od tri stotine, aktuelnoj vlasti se izgleda ne žuri da popuni upražnjena mesta i u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ovu instituciju postavi na noge. Slobodan Vučetić, sudija Ustavnog suda Srbije, ističe da je ovaj vakuum opasan po pravni poredak i po ono što nova vlast naziva borbom za vladavinu prava i pravnu državu.
- Bez Ustavnog suda nema kontrole ustavnosti i zakonitosti. To omogućava da se izvršni organi i Skupština ponašaju po kriterijumu političke celishodnosti, da donose pojedina akta kojima se narušavaju, ne samo Ustav i zakoni, nego i princip podele vlasti. Ovo stanje je pravno neodrživo i treba ga što pre rešiti izborom novih sudija - kaže Vučetić.
Opšte je uverenje da je za 11. mesečnu suspenziju Ustavnog suda najmanje kriv predsednik Milan Milutinović. Formalno, kandidate za sudije predlaže predsednik Republike, ali on to ne može da čini samostalno i bez konsultacije pojedinih državnih organa. Naime, aktuelan predsednik, koji ne pripada pobedničkim strankama, svestan je svoje nepovoljne političke pozicije i dobro zna da kandidati koje bi predložio na svoju ruku ne bi prošli. Takođe, poznato je da je Milutinović u nekoliko navrata urgirao da se ovaj problem reši, tražeći i od predstavnika DOS-a i od nekih državnih organa da iznesu inicijalne predloge. To potvrđuje i dr Dragor Hiber, predsednik Odbora za pravosuđe Skupštine Srbije. Dr Hiber kaže da mu je Milutinović rekao da ne želi da predlaže kandidate koji ne bi bili prihvaćeni i da je zbog toga zatražio konsultacije sa njim i bivšim predsednikom srpskog parlamenta Draganom Maršićaninom. Ubrzo je sačinjena i lista kandidata, ali je ova inicijativa propala, jer su gotovo svi sa spiska odbili da se prihvate ponuđene funkcije.
Profesor beogradskog Pravnog fakulteta dr Kosta Čavoški smatra da onaj ko izbegava da popuni Ustavni sud zapravo unapred zna da će neki od njegovih akata biti proglašeni neustavnim. Na pitanje o kojim aktima je reč, dr Čavoški kaže: - Kada su Zoran Đinđić i članovi njegove Vlade polagali zakletvu, oni su se, pored ostalog, obavezali da će poštovati Ustav Srbije. odnosno da neće donositi nijedan akt, bilo pravni, bilo materijalni, koji je tom Ustavu protivan. Primera radi, član 47. Ustava Srbije izričito utvrđuje da građanin Republike Srbije ne može biti lišen državljanstva, prognan ili ekstradiran. Činjenica je da je Đinđićeva vlada donela odluku o izručenju Hagu i Slobodana Miloševića i drugih građana koji imaju strano i jugoslovensko državljanstvo. To je protivustavan čin. Da je kojim slučajem u punom sastavu, Ustavni sud bi bio dužan da ovu odluku Vlade proglasi protivustavnom i da time organima gonjenja pruži mogućnost da na osnovu toga povedu odgovarajuće krivične postupke. Mislim da je politika protivustavnog izručivanja Hagu srpskih državljana ključni razlog koji je naveo Vladu Srbije da ne pristupi popuni sastava Ustavnog suda.
M. Ilić Drugi krug konsultacija
Dr Hiber se slaže s ocenom da se isuviše kasni s deblokadom Ustavnog suda i da je ovakva situacija samo prividno lagodna za Vladu i skupštinsku većinu.
- U toku je drugi krug konsultacije za sudije Ustavnog suda. Verujem da će one brzo biti okončane i da ćemo uskoro dati inicijativu predsedniku Republike da za ovu funkciju predloži neke od naših najistaknutijih pravnika - kaže Hiber.
