Izvor: Danas, 25.Feb.2015, 10:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trijumf na litici
Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda odobrio je sklapanje aranžmana iz predostrožnosti vrednog 1,2 milijarde evra sa Srbijom.
Naša Vlada juče je na krilima te vesti održala otvorenu sednicu na kojoj je ponovljeno kako je to velika stvar za državu, naš veliki uspeh, potvrda da idemo u dobrom pravcu, i tome slično.
Činjenica jeste da je aranžman sa MMF-om dobra stvar. Ali, ponajviše zato što prisustvo Fonda garantuje da će ovde biti nekog da služi >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << kao nadzornik Vladi Srbije, kako se ne bi dogodilo da se brojke kreativno tumače, deficiti prebacuju "ispod crte" i opšta ekonomska slika prefarbava šarenim bojama i tako predstavlja javnosti, koja nema način da vidi šta je ispod prikazanog. A sve se to ranije događalo.
MMF je za odobravanje aranžmana Srbiji, kao i obično, postavio mnoge uslove, ali ovog puta, sve te uslove smo, manje-više, mi sami sebi postavili i pre dolaska Fonda (ili bar tvrdimo da jesmo), što je, ako vam je način lečenja MMF-a prihvatljiv, dobra stvar. Što ne treba da čudi, jer ekonomski deo Vlade dominantno i čini ekipa poreklom iz MMF-a i Svetske banke. Kaže se i da je dogovor sa MMF-om potvrda pravog usmerenja Vlade, što bi strani investitori trebalo da cene. Pritom se, čini se, zaboravlja da sporazume sa Fondom imaju samo države koje stoje na ivici ekonomske litice, pa im treba neko da ih povuče da ne se ne strovale. MMF je takozvani "zajmodavac poslednjeg pribežišta", što će reći da se njemu odlazi kad sve drugo propadne. Ako je sporazum sa Fondom signal dobrog pravca, onda su sve naše Vlade sa kojima je Fond sklapao aranžmane takođe bile na dobrom putu. A evo gde nas je taj put doveo.
Pitanje je i koliko investitori paze na aranžman i kako na njega gledaju. Investicije su u Srbiju stizale i kad programa nije bilo. A bar kod nas, aranžman mnogo ne znači. Cvetković je svoj napustio posle samo tri meseca, a Dinkić je uz sve svoje aranžmane i tvrda uslovljavanja iz Vašingtona, uspeo da ne reformiše praktično ni jedno javno preduzeće. Dakle, dobro je što ponovo imamo sporazum. Ako nam novac ne treba, kontrolor nam treba. Samo od toga ne treba praviti trijumf kakav nije.
