Izvor: B92, 01.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strategija za medije
Beograd -- U Srbiji ima 755 radio i tv stanica, a prve dozvola za komercijalne tv stanice s nacionalnom pokrivenošću biće dodeljene do kraja godine
To su danas saopštili predstavnici Republičke radiodifuzne agencije. Strategija razvoja radiodifuzije u Srbiji, koju je uradila Agencija, predviđa transformaciju Radio-televizije Srbije, a jedna od ključnih uslova za to je uvođenje pretplate. Inače, prema podacima Radiodifuzne agencije, na teritoriji Srbije, bez RTS-a, emituje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se 682 radijska i 212 televizijskih programa.
Predsednik Saveta Agencije, Nenad Cekić, kaže da broj dozvola za regionalno i lokalno emitovanje za sada nije utvrđen, a da bi na jesen trebalo da budu raspisani konkursi za nacionalne frekvencije: "Mimo RTS-a, pet nacionalnih komercijalnih tv mreža je tehnički moguće ustanoviti, a da li će se dodeliti pet nacionalnih tv dozvola, to je drugo pitanje. Mi se možemo odlučiti da jednu mrežu podelimo na manje mreže ili da je potpuno rasturimo u lokalne predajnike. To je stvar koja se procenjuje na osnovu mogućnosti tržišta, na osnovu konkursa, na osnovu toga ko će se javiti, itd."
Cekić navodi i da je naophodna transformacija RTS-a u odvojene radiodifuzne ustanove Srbije i Vojvodine, kao i da je predviđeno da ta televizija program emituje na dve, a ne tri mreže kao do sada. "Nužan uslov transformacije RTS-a je uvođenje tv pretplate. To će biti krajnje napopularno kada se kaže, ali ja moram građane Srbije da obavestim da je mnogo bolje da plaćaju tv pretplatu, pa da oni preko Saveta ili na neki drugi način kontrolišu taj RTS, nego da nevidljivo plaćaju RTS preko povećanih poreza, a da ga onda kontroliše država, vlada u bilo kom obliku", kaže Cekić.
Prema odredbama Zakona o radiodifuziji, mesečna pretplata za RTS iznosila bi oko 240 dinara za prijemnike u domaćinstvu i za pravna lica i oko 520 dinara za prijemnike u motornim vozilima.
Šta kaže analiza medija za prošli mesec
S druge strane, Savet za štampu Medija centra predstavio je peti izveštaj u kom se navodi da su film o ubijanju srebreničkih Muslimana, skupovi o Srebrenici, predstojeća 10-godišnjica masakra, debata u srpskoj skupštini i u javnosti, potisnuli u drugi plan sve ostale događaje u medijima prošlog meseca, prenosi Beta.
U izveštaju Saveta stoji da je 1. juna, kada je na suđenju Slobodanu Miloševiću prikazan video zapis na kojem se vidi kako pripadnici jedinice "Škorpioni" ubijaju šestoricu srebreničkih muslimana, Televizija B92 u svom dnevniku toj temi posvetila 20 minuta, dok je RTS izdvojio svega 20 sekundi. "Sutradan, 2. juna, svi izveštaji, zajedno sa slikama stravičnog zločina, pojavili su se u novinama. Ali, ne u svim i ne u istom obimu", kazao je na konferenciji za novinare specijalni izvestilac za medijsku etiku saveta Medija centra Hari Štajner.
Štajner je naglasio da tog dana, listovi "Danas", "Politika", "Blic" i "Večernje novosti" objavljuju izveštaje o snimku, dok im se "Glas", "Kurir" i "Srpski nacional" "pridružuju" tek sutradan. On je rekao i da se tih dana pojavljuju i tekstovi u kojima se prostor daje sagovornicima i "raznoraznim stručnjacima" koji, kako je rekao, pokušavaju da relativizuju zločin u Srebrenici.
Štajner je naveo i da osim u pisanju o Srebrenici, kršenja dobrog ponašanja i novinarske etike ima i u tekstovima o "ratu" između lista "Kurir" odnosno njegovog vlasnika Radisava Rodića i ministra finansija Mlađana Dinkića, izjavama oca teniserke Jelene Dokić da su joj "Hrvati isprali mozak", kao i tekstovima o navodnim pregovorima o predaji Ratka Mladića.
Analiza pisanih medija u Srbiji koje radi Savet za štampu Medija
centra, ostvaruje se uz podršku UNESCO-a.
.jpg)
