Izvor: Danas, 12.Mar.2015, 13:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slučaj Karlovacke gimnazije
PISMO - Završio sam Karlovačku gimnaziju pre više decenija i za sve to vreme sam to sa ponosom isticao. Iz Karlovačke gimnazije su, od njenog osnivanja do danas, izašle 223 generacije maturanata. Te generacije su obrazovale i na put uputile generacije profesora, koji takođe sa ponosom ističu da su bili profesori Karlovačke gimnazije. Moja generacija, a koliko znam i sve druge su poštovale svoje profesore i doživljavale ih kao druge roditelje. Jer, ti profesori su o njima brinuli, bar >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << isto toliko vremena koliko i roditelji.
Niko od učenika nije pokušavao da omalovaži rad profesora i da povređuje njihovo dostojanstvo. Ali desilo se i to. Nekoliko učenika Karlovačke gimnazije je prikazalo svoje profesore i direktorku u karikaturalnim, ciničnim i uvredljivim pozicijama, pa sve to putem društvenih mreža učinilo dostupnim bezbrojnim korisnicima. Organi Gimnazije, direktorka, nastavničko veće i Školski odbor su reagovali i učenicu koja je izvršila čin postavljanja na društvenu mrežu isključila iz Gimnazije, a ostale učenika kaznila drugim disciplinskim merama, bar prema informacijama iz medija.
Otac kaže da je njegova ćerka uvidela grešku i da se izvinila svima koje je povredila, a zamenik i pokrajinski sekretar su zapretili da će direktorku razrešiti dužnosti, a školski odbor raspustiti. Pa, ko sve tu i šta nije dobro uradio?
Otac je korektno preneo ćerkin kasniji stav i njeno kajanje, ali je propustio da se samokritički osvrne na svoje obaveze u vaspitanju dece. Nije našao za shodno da oceni da li je i koliko doprineo ovom ćerkinom postupku i da li je i sam kriv za postupak svoje ćerke i to i više od nje. Jer, čovek od petnaest godina je još dete i tom detetu treba posvetiti dužnu pažnju, ukazivati na opasnosti koje donosi život, upućivati ga u tajne života, stvarati kod njega osećaj zajedništva sa profesorima i međusobnog uvažavanja i poštovanja. Da, roditelji snose veću odgovornost od dece toga uzrasta za njihove postupke.
Kakav će ugled imati profesori, ne samo ove škole, ako im učenici budu putem društvenih mreža rušili ugled i izvrgavali ih ruglu? Kako se oseća bilo koji od tih profesora, koji su bili predmet poruge učenika, kako da obavljaju i dalje svoj posao, kako da predaju, proveravaju znanje učenika i kako da ocenjuju njihovo znanje. Da li će smeti ijednom učeniku da daju slabu ocenu, iako takvu ocenu učenik i zasluži? Da li se Sekretarijat zapitao u kakvom položaju se nalaze ti profesori i šta o njima misle njihova deca, posle ovakvog postupka učenika? Ima li Pokrajinski sekretarijat bilo kakvu odgovornost što se desio ovaj incident u Karlovačkoj gimnaziji? Treba li i njega razrešiti od prava i dužnosti da upravljaju pokrajinskim obrazovanjem? Treba li razrešiti zamenika pokrajinskog sekretara i pokrajinskog sekretara?
Oseća li Sekretarijat bilo kakvu odgovornost u stvaranju takve atmosfere u odnosima između učenika i profesora, u kojoj učenici mogu da dođu na ideju da preko društvenih mreža izvrgavaju ruglu svoje profesore, ljude koji su im povereni radi nauke, ali i na vaspitanje i staranje i koji tu dužnost rade odgovorno i sa ponosom.
Šta Sekretarijat misli, da li će činjenica razrešenja direktorke sa te funkcije, odnosno davanje direktne podrške takvom ponašanju učenika, uticati na kvalitet nastave u školi, ali i o međusobnom odnosu učenika i nastavnika. Neka nam Sekretarijat kaže nešto o tome. I neka nam kaže kako da profesori i dalje obavljaju svoju odgovornu dužnost, ako Sekretarijat bezrezervno stane na stranu učenika koji su ih omalovažavali, narušavali im ugled i dostojanstvo, ismevali ih i ne zaštiti ih.
Stjepan A. Seder, Sremski Karlovci
