Izvor: RTS, 21.Avg.2015, 23:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sedenje - prečica do bolesti

U toku dana, na poslu, uglavnom sedimo i ne ustajemo po nekoliko sati, a nismo ni svesni da tako ugrožavamo svoje zdravlje. Istraživanja pokazuju da što više sedite, veća je verovatnoća da ćete dobiti dijagnozu - povišen krvni pritisak, dijabetes, pa i karcinom. Za sve ovo ima leka - ustanite!
Mnogi ljudi rade provode sedeći: na poslu, kod kuće, u autobusu ili automobilu... Međutim, istraživanja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pokazuju da celodnevno sedenje može imati negativne posledice. Gotovo da nema organa koji ne strada od prekomernog sedenja.

"Sedeći način života se već u našim knjigama zove sedatarna bolest i on utiče na povećanje telesne mase, obima struka, a samim tim i na češću pojavu dijabetesa, hipertenzije i sledstvenih kardiovaskularnih oboljenja. Mi svi danas govorimo o povećanju fizičke aktivnosti,ali isto tako je važno i smanjivati sedatarnu fizičku aktivnost", objašnjava profesorka Medicinskog fakulteta u Novom Sadu dr Budimka Novaković.
Za sve to postoji jedno jednostavno rešenje - ustanite! Ovaj recept primenjuje i programer Sanja Soltić, koja je svakog dana oko deset časova prikovana za stolicu i računar.

"Mislim da je značajno da se ustane, da se prošeta, ja često nekada sednem u turski sed na poslu, istegnem se i promenim pozu. Bavim se jogom i mislim da mi dosta pomaže, takođe i plesom", kaže Sanja Soltić.
Iako njen primer mnogi od nas ne slede, korist od vežbanja i, pre svega, manje sedenja, imaju svi, čak i najteži pacijenti.
"Nikada ne pomislimo da na rak dojke ili debelog creva ili na rak prostate utiče fizička aktivnost. A trend u svetu je da ako idete na operaciju debelog creva, da će hirurg uz sve one stvari koje vam bude rekao, o pravilnom načinu života, ishrani, dati i recept o fizičkoj aktivnosti", navodi prof. dr Sanja Mazić, specijalista sportske medicine.
U 21. veku mnoge poslove radimo sedeći. Gotovo trećina ljudi za radnim stolovima sedi duže od 10 sati.
Zato nek vaš prvi korak ka zdravlju bude, na primer, šetnja. Za bolje srce, krvne sudove, mišiće dovoljno je 30 minuta svakodnevnog umerenog pešačenja. U ovom trenutku to čini tek svaki drugi muškarac u Srbiji. Žene još nešto manje.

Nastavak na RTS...