Izvor: Blic, 08.Mar.2015, 21:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šećer - tihi ubica

Samo šest kašičica šećera dnevno dovoljne su količine koje tokom dana treba da unesemo putem hrane i pića, najnovija je preporuka Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Kliknite za uvećanje (+)

Nova preporuka je da šećer bude izvor pet odsto energije u odnosu na dosadašnjih 10 odsto, što odgovara količini od oko 25 grama šećera dnevno ili šest kašičica.

Pod ovim šećerima podrazumevaju se monosaharidi (poput glukoze i fruktoze) i disaharidi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (saharoza), koje proizvođači, kuvari i potrošači dodaju hrani i piću, kao i šećere prirodno prisutne u medu, sirupima, voćnim sokovima i koncentratima voćnih sokova.

- Imamo čvrste dokaze da smanjenje unosa slobodnih šećera na manje od 10 odsto ukupnog unosa energije smanjuje rizik od viška kilograma, gojaznosti i karijesa. Odgovarajuća promena politike biće od ključnog značaja ukoliko države nameravaju da ispune obavezu i samim tim smanje stopu obolevanja od ovih bolesti - kaže dr Frančesko Branka, direktor Odeljenja Ishrane za zdravlje i razvoj SZO.

Smernice SZO se ne odnose na šećer u svežem voću i povrću, niti na šećer prirodno prisutan u mleku, zato što nisu zabeleženi dokazi o negativnim posledicama konzumiranja tih šećera. Šećeri koje danas konzumiramo uglavnom su sakriveni u prerađenim namirnicama koje obično ne doživljavamo kao slatkiše. Na primer, kašika kečapa sadrži jednu kašičicu šećera, dok konzerva gaziranog pića ima čak 10 kašičica.

Unos slobodnih šećera u svetu varira u zavisnosti od starosti, okruženja i države. U Evropi odrasli uzimaju između sedam i osam odsto šećera dnevno (Mađarska i Norveška), dok u Španiji i Velikoj Britaniji odrasli uzimaju daleko više, čak 16 do 17 odsto šećera. Deca unose mnogo više, pa i do 12 odsto dnevno, kao na primer u Danskoj, Sloveniji i Švedskoj, dok u Portugalu mališani pojedu i više od 25 odsto šećera.

Dr Branko Jakovljavić, specijalista za ishranu u Institutu za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da se u Srbiji šećer unosi u velikim količinama, ali da dosad nije rađena nijedan ozbiljnija studija o tome.

- I ta preporuka o unosu pet odsto šećera dnevno za nas je velika, jer je u Srbiji u svim industrijskim proizvodima prisutan šećer u ogromnim količinama. Prelivi, sosovi, mleko, grickalice, peciva - sve je puno šećera. Krv u našem organizmu sadrži šest grama šećera. Zamislite onda samo šta se dešava kada popijete konzervu soka koja sadrži 25 grama šećera - objašnjava dr Jakovljević.

On kaže da odrasli koji konzumiraju manje šećera imaju manju telesnu težinu i da povećanje unosa šećera kroz hranu utiče na povećanje težine. Osim toga, deca koja unose najviše zaslađenih napitaka podložnija su višku kilograma i gojaznosti nego deca koja retko konzumiraju zaslađene napitke.

- Najbolje je izbegavati industrijsku hranu, ali i povećati svest građana da prepoznaju sakrivene šećere u istoj toj hrani - savetuje dr Jakovljević.

Raspoloženje

Šećer u velikoj meri može da doprinese poremećajima raspoloženja, poput anksioznosti (napetosti) i depresije. Poznat je termin „sugar blues“ (šećerna tuga), jer šećer može da dovede do stalnih promena, skokova i padova, raspoloženja i osećanja. Uz to, prekomeran unos šećera može da izazove stres i „maglu“ u mozgu, odnosno probleme sa jasnoćom mišljenja.

Nastavak na Blic...