Izvor: B92, 27.Apr.2009, 13:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sastanak komisije o Mihailoviću

Beograd -- Danas počinje da radi državna komisija koja će pokušati da otkrije mesto gde je posle II svetskog rata pogubljen, a potom i pokopan Dragoljub Draža Mihailović.

Država se prvi put upušta u rešavanje jedne od najvećih misterija iz istorije dvadesetog veka, a to je - gde se nalazi grob Draže Mihailovića. Danas će održati prvi sastanak državna komisija u kojoj su predstavnici Republičkog tužilaštva, Ministarstva pravde i stručnjaci.

Danas počinje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da radi državna komisija koja će pokušati da otkrije mesto na kom je posle Drugog svetskog rata pogubljen, a potom i pokopan komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljub Draža Mihailović.

U komisiji su poznavaoci tog perioda upućeni u problematiku, istoričari i novinari, ali i predstavnici tužilaštva i pravosuđa.

Sastanak će voditi republički tužilac Slobodan Radovanović, a član komisije je i državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen, koji za B92 kaže da cilj komisije nije ulaženje u bilo kakve istorijske odnose, već da se jednom za svagda završi ta misterija.

"Smatramo da je krajnje vreme da se završi sa tom pričom, da država treba da kaže javno sve što zna – da li postoji dokumentacija, da li postoje papiri”, kaže Homen.

"Sumnjam u ovom trenutku da postoji baš konkretna dokumentacija koja bi ukazivala na sam taj događaj i zbog toga će biti izuzetno važna svedočenja eventualnih očevidaca ili njihovi zapisi. Zbog toga će država, odnosno Vlada, da skine oznaku državne tajne svedocima koji su učestvovali u izvršenju kazne i verujemo da će to dosta pomoći u otkrivanju svih činjenica i dokaza”, rekao je on.

Zorić: Skinuti oznaku tajne

Republičko javno tužilaštvo zatražilo je od Vlade Srbije da skine oznaku državne tajne sa dosijea o izvršenju smrtne kazne nad generalom Dragoljubom Dražom Mihailovićem, izjavio je portparol tog tužilaštva Tomo Zorić.

Zorić je rekao da je u zahtevu republičkog javnog tužioca Slobodana Radovanovića Vladi Srbije, zatraženo i da se da osobe koje su učestvovale u likvidaciji Draže Mihailovića oslobode obaveze čuvanja tajne, kako bi mogle biti saslušane u svojstvu svedoka.

Istoričarka Branka Prpa kaže da Istorijski arhiv Beograda, koji ona vodi, nema tu vrstu građe o Draži Mihailoviću.

Takođe navodi da se država meša u posao istoričara, umesto da se bavi rasvetljavanjem nerešenih političkih ubistava iz bliže prošlosti.

"Da li to ima nekakav značaj postfestum, nisam sigurna. Mislim da je sve poprimilo oblike latinoameričke serije”, kaže Branka Prpa.

"Znate, kod nas strašno ozbiljne stvari, po pravilu, postaju groteska. Dakle, ja bih zaista volela da vidim takvu zainteresovanost države za politička ubistva koja su se desila krajem XX veka, umesto za ona ubistva koja su se desila posle Drugog svetskog rata. Kada su već odlučili da se bave poslom istoričara, neka vide kako to izgleda u praksi”, kaže ona.

Postoji nekoliko verzija o tome gde je Draža Mihailović streljan.

Kao moguće lokacije pominjane su Ada Ciganlija, pa jaruga kod Jajinaca, zatim mesto gde se danas nalazi zdanje Ortopedske bolnice na Banjici, a poslednjih godina govori se i o Lisičjem Potoku, ispod dedinjskog brda.

Nedavno je emigrantska organizacija iz Amerike - Srpska narodna odbrana ponudila novčanu nagradu od 100 000 dolara osobi koja pronađe zemne ostatke Draže Mihailovića.

Nastavak na B92...