Izvor: RTS, 12.Maj.2019, 10:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodajom bejgla do pomoći za žrtve nasilja
Za one kojima burek nije omiljeni doručak, postoji alternativa. A nju su osmislili u organizaciji "Atina", tako što su počeli da proizvode bejgl. Sav prihod koji zarade od prodaje ovog peciva usmeravaju na pomoć žrtvama nasilja i trgovine ljudima. Kako su se odlučili na ovaj potez i koliko je izazovno voditi socijalno preduzeće u Srbiji.
Osam meseci i deset kilograma viška. Iako možda deluje kao ispovest >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << trudnice, ovo je zapravo put kojim se kretala organizacija "Atina" kada se 2015. godine upustila u posao izrade bejgla. A da bi napravili savršen, prethodili su brojni recepti i probe.
"To je jelo Jevreja iz Poljske koji kad su emigrirali taj recept su preneli u Ameriku. U Njujorku je bejgl kao naš burek. Njegova specifičnost je to što se mesi sa manje vode, ima dosta proteina u sebi i zato mora dugo da se mesi da bi se taj protein razvio. zatim stoji jedan dan u frižideru, a potom se kuva i peče", objašnjava Marijana Savić, direktorka "Atine", udruženja građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja.
Kada je pečen, bejgl se filuje slanim ili slatkim namazima. Prvobitna zamisao je bila da se ovo pecivo može pojesti samo kod njih u pekari, ali se vremenom posao proširio.
"Razvili smo jako dobar ketering i možemo da pravimo mini bejglove sa najrazličitijim ukusima. Možemo celokupan ketering da iznesemo i vegeterijasnki i veganski i najekskluzivniji sa raznoraznim lososima, tunama i nekim drugim specijalitetima. Naše mušterije su najčešće firme, banke, razne organizacije civilnog društva, ali naše pecivo je traženo i na dečijim rođendanima", ističe Marijana, koja stoji ispred socijalnog preduzeća "Bagel-bejgl".
Sve što prihoduje organizacija usmerava na podršku žrtvama trgovine ljudima i rodno zasnovanog nasilja.
"Mi imamo svoj izvor prihoda koji možemo da usmeravamo na psiho-socijalnu podršku. Takođe, na taj nači obezbeđujemo kontinuitet usluga. Već 16 godina smo jedini siguran smeštaj devojkama žrtvama trgovine ljudima na celoj teritoriji Srbije, što je od neprocenjivog značaja", tvrdi Marijana.
Osim toga ovaj prostor je osmišljen i kao mesto za obuku žena u trgovini ili pekarskoj industriji. Ovde se ne uči samo kako se mesi bejgl, već i mnoge druge stvari koje im omogućavaju bolje snalaženje u budućnosti.
"Jedno od neophodnih znanja koje se traži kada se neko prijavljuje za posao u trgovini jeste rad na fiskalnoj kasi. To je jedno znanje, jedna veština, koja može da se savlada za dva sata, bez obzira na stručnu spremu. Ukoliko nemaš prilike da ti neko objasni i da negde savladaš to, tvoje šanse za zaposlenje su manje. To je na primer jedna od stvari koju mi možemo da omogućimo kroz ovaj model", ističe direktorka.
Biti preduzetnik u Srbiji izazov je, a dvostruko je veći ukoliko vodite socijalno preduzeće. Zbog toga što zakon ne prepoznaje udruženja kao nosioce socio-preduzetničkih aktivnosti, poslovanje im je umnogome otežano.
"Nama je bitno da se preduzetnicima koji imaju jasne društveno korisne ciljeve omoguće različite subvencije koje će olakšati zapošljavanje, koje će olakšati poslovanje, gde će moći da imaju bonus pri prijavljivanje na javne nabavke", kažu u "Bagel-bejgl" preduzeću.
I pored otežanih uslova poslovanja uspeli su da povrate uložena sredstva, pa čak i da unaprede proizvodnju. Planiraju da njihovo pecivo stigne do velikih supermarketa, kao i da organizuju dostavu.
Za četiri godine koliko postoji ova svojevrsna pekara sedamdesetak žena prošlo je obuku za rad u ugostiteljstvu. Nakon ovog programa većina njih uspela je da se zaposli.
.jpg)
