Izvor: S media, 30.Nov.2011, 19:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Praznovanje - srpsko radovanje
Nova godina, Prvi maj, Dan pobede, Dan državnosti - sve su praznici koje smo i ranije proslavljali… Ako tome dodamo Božić, Uskrs, Svetog Savu, Vidovdan i krsnu slavu, više je nego jasno da Srbi imaju pregršt što državnih, što verskih praznika… Tim postojećim će biti pridodata nova dva: 11. novembar - Dan primirija u Prvom svetskom ratu, i 21. oktobar - Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.
Pored toga, Sretenje (15.februar) >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << praznovaćemo dva dana, iako većina građana koje smo anketirali nije sigurna ni kada je, a ni šta bi trebalo da predstavlja taj praznik…
Dan državnosti, kad to beše?
Koliko su nam novi državni praznici bitni i koliko su zaživeli u našem društvu, pokazuje i anketa koju smo sproveli. Od 20 upitanih kada je Dan republike, samo je troje znalo odgovor.
Ako izuzmemo da je „na prvu loptu“ 90 odsto građana reklo – 29. novembar, odgovori na pitanje kada je Dan državnosti Srbije – bili su:
- Nemam pojma, negde u februaru?!
- U decembru, mislim 22-og...
- Nekog petog u mesecu, je l’ da?
- Kada je Sretenje? E tad...
- Mislim da je 23. februara... Ne, ipak je 18-og...
Iako se većina građana raduje što ubuduće za Dan državnosti neće raditi dva dana, bilo bi dobro i kada bi znali šta tih dana proslavljaju. Za razliku od ovog „novog - starog praznika“, malo je stanovnika bivše SFRJ koji ne bi u sred noći znali kada je Dan Republike... U prilog tome govori i činjenica da se, iako je ukinut, ovaj praznik još uvek ponegde proslavlja...
Svi vole neradne dane
Uvođenjem novih državnih praznika, uz vraćanje tradicionalnih verskih, Srbija će imati ukupno 13 neradnih dana. To nas svrstava među zemlje koje najviše praznuju u regionu. Uprkos predrasudi o lenjosti Crnogoraca, oni prema kalendaru imaju svega šest.
Ali, nismo mi jedini narod koji se raduje neradnim danima. Etnolog Dragomir Antonić kaže da niko ne voli da radi, jer „rad nije prirodan, već kazna od Boga“.
- Više praznika od nas imaju Grci i Italijani – kaže Antonić za S media portal. - Zabluda je da Nemci vole da rade, jer kada sam bio tamo uverio sam se da je njima slađe nešto što zarade bez muke, ali ih je sistem „uveo u red“.
Praznici nam se nameću iz Brisela
Etnolog Dragomir Antonić kaže da Srbija nema dobro definisane praznike, jer se sa promenom vlasti menjaju i praznici. Prema njegovim rečima, Srbija još pokušava da stvori svoje simbole, a jedan od njih su i praznici.
-Novi praznici su nam nametnuti iz Brisela – ljutito komentariše Antonić. - Srbija bi najpre trebalo da uredi granice, zastavu, grb i himnu, a onda i praznike. Praznike bi trebalo da određuju istoričari, a ne da svaka vlast uvodi i ukida praznike kao da od njih svet počinje! Kod drugih naroda to nije slučaj; Englezi i Francuzi ne menjaju državna obeležja sa promenom vlasti - tvrdi Antonić i dodaje:
Brisanje 1.maja i Nove godine?
Poslanici su davali različite predloge o praznicima: da Prvi maj bude izbrisan kao državni praznik, da praznujemo proboj Solunskog fronta, a da neradno proslavljamo Svetog Savu i Vidovdan.Radikali ideološki ne prihvataju proslavu Nove godine, a LSV je zatražila da se 21. oktobra praznuje Dan sećanja na žrtve fašizma u Srbiji u Drugom svetskom ratu, a ne kako je predloženo Dan sećanja na srpske žrtve u tom ratu. Vlada je objasnila da su više od 90 odsto stradalih bili Srbi.U Srbiji će se od 2012. radno obeležavati 22. april, Dan sećanja na žrtve holokausta i genocida u 2. svetskom ratu. Poslanici iz Sandžaka zatražili su da se 11. jul obeležava kao dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, ali Vlada kaže da se državnim praznikom ne proglašavaju dani sećanja na genocid.
- Država treba da vrati praznike koje je imala pre 1918. godine, od kada je izgubila svoj identitet. Beozbrazan je pokušaj da se ovom narodu sa nekim praznicima ponovo oživljava jugoslovenski duh, dok svi ostali imaju svoje.
Praznik ili „prazan dan“
Naš sagovornik podseća da etimološki, praznik znači prazan dan i stoji nasuprot onom koji je ispunjen, odnosno radnom danu.
On navodi da je crkveni kalendar u početku predviđao 52 takva dana u godini, jer se nedeljom ne radi. Zatim je uvedeno da se ne radi i subotom, a uz crkvene praznike neradno je čak 118 dana!
Samo slavlje Srbina spasava?
Novogodišnji praznici – okidač za stres
Porodična okupljanja su recept za srećan život
- Srbi su 1.700. godine imali 170 prazničnih dana. Protiv toga se bunila Austrougarska, jer je htela da izvrši reformu kalendara i smanji broj praznika – objašnjava Antonić.
Pozivajući se na knjigu Jovana Muškatirovića, naš sagovornik navodi da je svojevremeno postignut dogovor sa Austrougarskom, pa je broj praznika smanjen na 25.
On podseća da u neradne dane sada spada i godišnji odmor, kog crkveni kalendar ne poznaje. - Godišnji odmor je izmišljotina komunizma, to nije postojalo u 19 veku. I to je kao i mnogi drugi praznici poput 1. maja, posledica su borbe ljudi da što manje rade – revoltiran je Antonić.
Božović: Utrnula nam je kultura sećanja
Sociolog kulture Ratko Božović kaže da su praznici koje uspostavljamo „na brzaka“ prazniji nego oni koji su, kako slikovito objašnjava, ostavljeni da čame u istoriji kao nešto što je bilo i više ne postoji.
- Nama se inače dešava da se češće bavimo nebitnim nego bitnim stvarima – smatra Božović. - Tako smo brže-bolje menjali nazive ulica, umesto da pravimo stukturalne promene u društvu. Sada uspostavljamo praznike i imenujemo nešto što se posle ne može posle vezivati za određenu državu.
Neki od praznika su samo znak šta se desilo sa našim sećanjem, smatra sociolog Božović:
- Ovde je utrnula kultura sećanja, niko ne pamti šta se desilo koliko juče, a kamoli u dalekoj prošlosti. To je ironični iskaz naše nebrige onoga što nam što nam se dogodilo i šta smo učinili drugima i šta činimo sebi.
Jelena Kostić
Pogledaj vesti o: Nova godina, Uskrs
