Izvor: Blic, 17.Feb.2011, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osmoro dece deli parče hleba
LIPLJAN - Dvanaestočlana porodica Nastić iz Suvog Dola kod Lipljana živi ispod svake granice siromaštva. Najneophodniji su im hrana, odeća, nameštaj i školski pribor. Jedini izvor prihoda, uz jednokratnu socijalnu pomoć od 3.700 dinara i sto evra pomoći koju im je dodelio Vladika Teodosije, jeste nadničenje kod okolnih domaćina. Međutim, sve je to nedovoljno da bi Nastići kupili osnovne životne namirnice.
U kućici od svega pedesetak kvadrata, dvanaest članova porodice >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Gordane i Veljka Nastić željni su golog parčeta hleba. Goli i bosi, smrzavaju se i mole ljude dobre volje da im priteknu u pomoć. Osmoro dece, među kojima i unuka Teodora, gladuju i smrzavaju se. Ciča zima i temperature ispod nule. Jedino na njihovom domu se ne dimi odžak. Drva nemaju, niti imaju sredstava da kupe, a da mole komšije i prijatelje više nemaju, kako kažu, obraza. Veljko, bivši radnik Kliničko-bolničkog centra u Prištini, sa suprugom Gordanom, platili su, kako vele, cenu ratnih sukoba i progona. Veljko je ostao bez posla, zemlje nema, niti ima čime izuzev motikom da je obrađuje. Jedini izvor prihoda uz socijalnu pomoć je nadničenje.
Đaci bez olovke
Šestoro dece ide u školu, ali vrlo često ne mogu da prate nastavu jer nemaju školski pribor. Deca kažu da ih učiteljica često isteruje sa časa kada nema svesku i olovku. Ne zna za njihovu muku.
- Ne biram posao. Gladna usta čekaju. Ako zaradim pet evra, sretan sam jer ću kući doneti bar šerpu brašna - jada se Veljko ogorčen koliko na rukovodstvo KBC Priština toliko i funkcionere u opštini, Crvenom krstu i koordinacionom centru.
Pre više od deset godina javio se na posao u KBC u Gračanicu. Kazali su mu da će ga pozvati za dan dva. Posle mesec dana, ponovo odlazi u Upravu i dobija odgovor da mu je dokumentacija izgubljena i da on više nije njihov radnik. Od tada Veljko obija pragove brojnih funkcionera moleći za pomoć i povratak na posao jer da tuži "svoju državu” nije hteo.
- Nemam više izbora. Tužio sam Klinički centar da me vrate na posao. Dosta mi je obećanja i vere u ljude. Meni kažu sačekaj, a evo samo ovde u ambulanti u Suvom Dolu zaposlili su dvadesetak svojih prijatelja i rodbine. Ne žele da sirotinju pomognu, a kad je trebalo da se brani država ili kad dođu izbori svi znaju za mene i moju porodicu - kaže Veljko koga su, kako veli, razbolele brojne neprospavane noći, beda i sirotinja.
Beba bez mleka i pelena
Najstariji sin Petar, frizer po zanimanju, godinama bezuspešno pokušava da se zaposli. Od cepanja drva uspeva da zaradi po neki evro ali kako veli Marica, njegova supruga, njihova ćerka Teodora je uglavnom gladna, mokra i nazebla. Nemam ni za mleko, a kamoli da joj kupim benkicu ili pampers pelene.
- Uvijem je u ćebe i grejem privijenu uz mene. Najteže mi pada kada nema čime da je nahranim. Bićemo valjda i mi jednog dana sretni - tužno će Marica.
Njegova supruga Gordana muku muči da od kilo-dva brašna ispeče hleb i koliko toliko nahrani decu.
- Mesim hleb i plačem. Ovo je hleb sa suzama zamešan. Srce mi se kida. Sklonim parče dva u stranu za ove najmanje, jer ona ne znaju da trpe. Plaču od gladi - priča Gordana, žaleći što unuka Teodora i najmlađa ćerkica Katarina nemaju bar flašicu mleka. - Sirotinja ubija. Gladujemo i trpimo. Ne mogu decu da obučem. Odu u školu i uplakani se vrate. Učiteljica im kaže da se prvo obuku pa da dođu u školu. Ne zna, a čini mi se i neće da zna, da nemaju ni da se obuku ni da se obuju, da su i goli i bosi. Jedne iscepane patike koriste njih dvojica. Znam ja šta su nove patofne i cipelice, ali sretna vremena su prošla - nastavlja priču Gordana, utučena što njenu decu svi odbacuju.
Najstariji Nastić Petar oženio se i sa Maricom Aksić dobio ćerku Teodoru. Uz njih troje Ljubinka (17), Marko (15), Jorgovanka (12), Snežana (11), Vasilije (10), Saša (8), Stefan (6) i Katarina (4) godinama dele sobu od petnaestak kvadrata. Zdravi i željni svega mole vršnjake da im pošalju po neku dotrajalu majicu, patike ili farmerke da izađu s vršnjacima na obližnje školsko igralište da se ne stide pocepanih opanaka.
