Izvor: RTS, 03.Mar.2019, 21:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od učenika do ekologa
Kako se postaje ekološki građanin, gde je ekologija u našem sistemu obrazovanja i koji su problemi ekološkog aktivizma srednjoškolaca? To su neka od razmatranih pitanja na okruglom stolu u Arheološkom parku "Viminacijum".
Stari Rimljani svoja naselja i vojne logore gradili su u zdravim okruženjima, koja obiluju pijaćom vodom, šumama i plodnom zemljom. Ali su znali i da čuvaju svoju okolinu. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
"Sve radionice koje su pravile veća zagađenja morale su da budu van grada, sahranjivanje je bilo izrazito zabranjeno u gradovima, tako da su u suštini imali jako razvijenu svest o ekologiji", kaže arheolog Ilija Danković.
Današnji Viminacijum okružen je površinskim kopom "Drmno" a njegovi stanovnici, arheolozi, borave ispod dimnjaka termoelektrana "Kostolac".
To je bio jedan od povoda da se u tom arheološkom parku organizuje okrugli sto na temu "Ekološki aktivizam gimnazijalaca u Srbiji".
"Cilj ovakvih susreta je da mi u našem društvu danas dobijemo jednog ekološki osvešćenog građanina. Kako ćemo to da uradimo, osim ako ne krenemo od naše dece", naglašava profesorka u Zemunskoj gimnaziji, Sanja Štrbac.
Domaćin okruglog stola bila je Zemunska gimnazija u okviru manifestacije "Dani demokratske kulture", koju organizuje njen Učenički parlament.
"Na osnovu toga smo odlučili da ove godine tu priču malo proširimo, da se bavimo novom temom, to je ekologija", navodi Miloš Bjelanović, direktor te gimnazije.
Gimnazijalci iz Srbije i zemalja u okruženju, razmenili su svoja znanja i iskustva iz oblasti zaštite životne sredine.
"To nam daje neku širu sliku. Možemo da uporedimo obrazovne sisteme, same inicijative i ideje", navodi Nemanja Vukosavljević iz Učeničkog parlamenta Zemunske gimnazije.
O tome da su predavanja od koristi, saglasan je i Veljko Krulj, učenik Gimnazije "Nikola Tesla" iz Vudimpešte.
"Imamo nedelju razvijanja ekološke svesti, na kojima naši učenici drže predavanja ostatku škole", objašnjava Krulj.
Vreme bistrih potoka i čistog vazduha u Viminacijumu je davno prošlo, ali se arheolozi trude da oplemene taj prostor, tako što godišnje zasade nekoliko stotina mladih stabala. I učesnici skupa na Viminacijumu postarali su se da priča o ekologiji ne ostane samo priča. Zasadili su bršljenove i brestove.
.jpg)
