Izvor: Danas, 24.Jun.2015, 22:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova opasnost - MERS-CoV
Zaraza o kojoj se u svetu trenutno najviše govori već svojim nazivom unosi zabunu. Njen engleski akronim, MERS-CoV, bukvalno se prevodi kao srednjoistočni respiratorni sindrom (sindrom = skup simptoma), jer odražava anglocentrični pogled na našu sferičnu planetu, s Britanskim ostrvima kao njenim centrom. Po tom viđenju, Balkan geografski pripada Bliskom istoku, a mi, kada se okrenemo prema izlasku sunca, s podjednakom arogancijom isto tako označavamo deo sveta koji bi politički korektnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << jezikom valjalo nazvati zapadnom Azijom.
I drugi deo skraćenice (CoV), koji ukazuje na uzročnika, tera na razmišljanje jer su korona virusi već dugo poznati kao izazivači najblaže infekcije čoveka, banalnog nazeba, za koga se, doduše, u Srbiji čvrsto veruje da je posledica "promaje" (strujanje vazduha može da dovede do napada "reume", ali je nazeb zarazna bolest). Okolnost da se korona virus "prozlio" stručnjaci vide kao izraz večnog nadgornjavanja čoveka i virusa, a postali su je svesni 2002, kada je jedan soj ovog virusa optužen za novoiskrslu bolest, teški akutni respiratorni sindrom, označen engleskim akronimom SARS-CoV (severe = težak). Ta zaraza je za samo dve sedmice iz Kine preneta u 36 zemalja, bacila u krevet preko 8.200 ljudi, od kojih je skoro svaki deseti umro, a zatim je nestala.
Treći razlog nedoumici je čisto jezički: kako skraćene nazive dve nedavno prepoznate zaraze prevesti na srpski? Nema sumnje da će se, po analogiji sa sidom, odnosno ejdsom (što su francuski i engleski akronimi), ustaliti izrazi mers i sars, pisani malim slovima.
Za koronavirusni bliskoistočni respiratorni sindrom, odnosno mers, zna se od 2012, ali se naknadno utvrdilo da se među ljudima prethodno prenosio više od godinu dana, a među kamilama bar dve decenije, te da je potekao od slepih miševa. Žarišta bolesti su na Arabijskom poluostrvu, a odatle se zaraza rasejavala po zemljama istočnog Mediterana i drugde po svetu. Zvanični podaci kazuju da je do 20. juna ove godine infekcija potvrđena kod 1. 338 osoba i da je broj umrlih dostigao 484. To ne znači da je smrtnost zastrašujućih 36 odsto, jer određeni još uvek neutvrđeni procenat zaraženih ne ispoljava kliničku sliku ili prolazi samo s blagim simptomima, pa se ne evidentira i ne pojavljuje u imeniocu stope.
Pojačan interes široke javnosti za ovu bolest usledio je zbog tekuće epidemije u Južnoj Koreji, sa 178 obolelih i 23 umrla. Zarazu je u Seul prošlog meseca uneo putnik sa Arabijskog poluostrva, a onda je usledio jedinstven lanac zaražavanja uglavnom starijih ljudi, mada je uzrasni raspon obolelih od 16 do 87 godina.
Kakve veze ovi podaci imaju s nama? Treba se prisetiti često citirane istine da "celo čovečanstvo pliva u istom mikrobnom moru", te da mogućnost unošenja mersa u Srbiju nije puka naučna fantastika. Do toga je već dolazilo u Austriji, Velikoj Britaniji, SAD i drugde, ali je, srećom, ostajalo na pojedinačnom ili malobrojnom obolevanju. Zato je do sada smatrano da su za zaražavanje potrebni relativno velika količina klica i blizak kontakt, pa da zdravstvena služba, bez obzira na odsustvo efikasnog leka, može uspešno da se nosi s tom pretnjom.
Iskustvo iz Južne Koreje pokazuje da ne mora uvek da bude tako. Uz to, postoji teoretska mogućnost da virus mutira na način da se efikasnije prenosi s čoveka na čoveka. Dok čekamo dalji razvoj događaja, najvažnije je što pre prepoznati putnika iz ugroženog dela sveta koji, u roku od dve sedmice po dolasku, dobija temperaturu i kašlje, uz pogoršanje opšteg stanja. Ostalo je rutina.
Autor je profesor univerziteta i epidemiolog
