Izvor: Blic, 29.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa štedi, Srbija rasipa
Evropa štedi, Srbija rasipa
Od ukupno potrošene električne energije u Srbiji gotovo polovinu potroše građani u svojim stanovima, a čak 65 odsto te energije odnosi se na grejanje. To, najčešće, izgleda tako što se uključe grejalice i peći na struju, otvore prozori i sva toplota izađe. Čak i ako su zatvoreni, prozori obično ne dihtuju. Tako smo postali svetski šampioni u neracionalnoj potrošnji energije koju, čak i za javnu rasvetu, trošimo 50 odsto više nego >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zemlje EU.
S obzirom na to da će cena električne energije u Srbiji u narednih nekoliko godina sigurno da raste kako bi dostigla evropsku, i da je nemamo dovoljno pa je pre svega u zimskom periodu uvozimo, potrebno je štedeti. To, prema rečima stručnjaka, može da se uradi na više načina.
U Novom Sadu, u naselju Jugović, Građevinska direkcija Srbije napraviće pilot naselje sa energetski štedljivim kućama.
- Mi koristimo između 120 i 140 kilovata po kvadratnom metru godišnje, a planiramo da to u ovom neselju prepolovimo na oko 70 kilovata. U zgradama koje su građene sedamdesetih godina sada je ta potrošnja i do 200 kilovata - priča za 'Blic' Dejan Vasović iz Direkcije i objašnjava da je napravljen Fond za uštedu energije u stanogradnji čiji će članovi uložiti više novca da bi se napravilo naselje čije zgrade imaju petnaest centimetara izolacije (umesto propisanih pet) i umesto sa koeficijentom dva ugrade prozore sa koeficijentom 1,21, one koji bolje dihtuju pa je gubitak energije upola manji.
- Očekujemo da to naselje zaživi sledeće godine u septembru. Povećanje cene takve zgrade je pet do šest odsto, ali se zato svake godine štedi dosta novca – objašnjava Vasović.
Kada je reč o uštedi energije u postojećem stambenom fondu, moguća su dva modela. Prvi, da građani sami finansiraju termoizolaciju svojih stanova, što, pojedinačno, neće dati značajnije rezultate. Drugi, da država kreditira svoje stanovništvo, za šta, međutim, trenutno nema para.
- U zapadnim zemljama to se radi na sledeći način: Neko ko, recimo, troši 600 kilovat-časova i plaća struju 1.500 dinara, može od banke da traži novac. Banka, onda, kaže: 'Dobro, vi ćete i dalje da plaćate 600, a prema našim proračunima trošićete 380 kilovata'. Potpiše se ugovor po kome oni urade sve što je potrebno, izoluju, zamene prozore, a vi u narednom periodu, dok ne isplatite kredit, plaćate 600 kilovat časova. Posle toga, sve ostalo je štednja - navodi Vasović.
S druge strane, Republička agencija za energetsku efikasnost iz donacije Evropske agencije za rekonstrukciju (vredne četiri miliona evra) i kredita Svetske banke (od 21 milion evra) sufinansira investicione projekte za smanjenje potrošnje električne energije u komunalnim uslugama (snabdevanje vodom i javna rasveta) i poboljšanje energetske efikasnosti u javnim zgradama (školama, bolnicama i drugim institucijama).
- U projektima za javno osvetljenje potrebno je da se zamene sijalice i svetiljke, one neefikasne živine efikasnijim, modernim natrijum sijalicama i svetiljkama pod visokim pritiskom. Tu se može ostvariti ušteda između 17 i 40 odsto. Vodovodi predstavljaju značajnu kategoriju potrošača električne energije u Srbiji. Prema našim podacima, za proizvodnju kubnog metra vode potroši se između 20 i 30, ponegde i 40 odsto više struje nego u zemljama EU, a u javnoj rasveti potrošnja je čak i do dva puta veća - kaže za 'Blic' Nenad Pavlović, direktor Agencije za energetsku efikasnost.
Jedini način smanjenja prekomerne potrošnje električne energije jeste da se država i elektroprivreda uključe u ceo sistem i da stanu iza ovakvog projekta. Jovana S. Polić
