Izvor: RTS, 22.Avg.2014, 20:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deci azilantima Srbija privremeni dom
Od počeka godine azilantski centri u Srbiji zbrinuli su tražioce azila iz skoro 50 država. Do kraja juna azil je zatražilo oko 4.000 ljudi, među kojima je bilo više od 500 dece. Prepreka za prilagođavanje i školovanje u Srbiji je to što u zemlji ostaju najviše nekoliko meseci i odlaze u Zapadnu Evropu.
Na ulasku u azilantski centar, nekadašnje odmaralište Crvenog krsta, ekipu RTS-a dočekalo je desetoro dece. Iako poreklom iz Avganistana, Sirije i Nigerije, dobar dan poželeli >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su nam na grčkom - jeziku države u kojoj su prethodno boravili.
Dane provode u pripremi za početak školske godine, kada će sa drugarima iz Bogovađe sesti u klupe.
U maloj prostoriji, nalik vrtiću, deca uče prve reči na srpskom, kako da pišu, ali i kako da se ophode prema drugarima.
Psiholog iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Jana Stojanović objašnjava da je bitno da deca imaju strukturisan dan i da im se pruži pravilan okvir za psihosocijalni razvoj, koji im je razbijen odlaskom iz zemlje porekla.
"Isto tako, obrazovanje im ne nudi samo znanje, već ih navikava na komunikaciju sa vršnjacima, sa nastavnicima, na razvitak radnih navika", objašnjava psiholog Jana Stojanović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Zakonskih prepreka za obrazovanje tražilaca azila u Srbiji nema. Glavna brana na putu ka školovanju u praksi su neprihvatanje dece od domaćeg stanovništva, ali i nepoznavanje jezika.
"Ukoliko to savladaju, a deca to vrlo brzo i dobro čine, i dovoljno se dugo zadrže, bez ikakvog problema, kako u sistemu Ministarstva zdravlja tako i u sistemu Ministarstva prosvete, to funkcioniše dobro. Mi se ne smatramo krajnjom destinacijom i vrlo su retki slučajevi da se porodica tražioca azila zadrži dovoljno dugo", kaže Ivan Gerginov iz Komeserijata za izbeglice i migracije.
U proseku se zadržavaju od četiri nedelje do šest meseci. Neki ostanu samo nekoliko dana, a onda krenu put Zapadne Evrope.
Prošle godine dva blizanca iz Somalije bili su prva deca azilanti koja su pohađala redovnu nastavu. Ipak, na kraju školske godine njihove školske klupe bile su prazne, pa zato posao onih koji pripremaju decu za školu često liči na Sizifov.
Uprkos tome, oni ne odustaju želeći da bar malo prijatnijim učine boravak dece u Srbiji.
