Izvor: Politika, 21.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Andrićeva kuća pod ključem
Neizvesna sudbina doma u kome je odrastao naš Nobelovac
Višegrad – Sudeći po sudbini omanje kuće, u ulici koja posleposlednjeg rata nosi ime Ive Andrića, odnos Višegrada prema ovom velikanu pisane reči zavisio je od lokalnih političkih prilika.
Ivo Andrić je rano detinjstvo proveo u Višegradu, u omanjoj prizemnoj kući kod tetke Ane i tetka Ivana Matovščika, koji su mu je pre smrti prepisali u nasledstvo, da bi je on 17. novembra 1953. godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << darivao Narodnom odboru Sreza Višegrad, koji je tada gradio zgradu Doma kulture. Ali, samo mesec dana posletoga Srez je darivanu Andrićevu kuću, za tadašnjih 180.000 dinara, prodao Muhamedu Ploskiću, mašinovođi iz Višegrada!
Andrić je i posle preseljenja u Beograd, rado obilazio „svoj grad na vodi”. Poslednju Andrićevu posetu Višegradu oktobra 1972. godine, Ljubo Jandrić je opisao u knjizi „Sa Ivom Andrićem”: „Lepo su me primili Višegrađani, lepše valjda nije moglo biti.Videli ste, nije bilo ničeg suvišnog, a to je, priznaćete, najteže postići”.
Susretljivi domaćini, tada, protokolom nisu predvideli da pisac proslavljene „Na Drini ćuprije” svrati u kuću svog detinjstva, udaljenu od ćuprije na Drini tek dvesta metara. Mimo zvaničnog protokola Andrić je ipak obišao kuću, dugo i nemo iz dvorišta iza nje posmatrajući Drinu i ćupriju na njoj. Jandrić je tada zabeležio i ove Andrićeve reči: „Znam zašto oni (opštinari) u programu nisu predvideli obilazak moje kuće: stide se što su je prodali!”
Poslepiščeve smrti, 13. marta 1975. godine, Višegrađani su pokušali da isprave grešku, nastojeći da otkupe njegovu kuću od porodice Ploskić. Od toga su ipak odustali jer su novi vlasnici, osetivši da mogu profitirati, uz otkup tražili da im se na drugoj lokaciji naprave dve kuće.
Na zidu kuće 1976. godine postavljena je skromna mermerna tabla sa natpisom: „U ovoj kući je detinjstvo proveo nobelovac Ivo Andrić”. Obeležavajući stogodišnjicu rođenja Ive Andrića, 9. oktobra 1992. godine, opština Višegrad je pomenutu kuću predala kulturnim stvaraocima koji su u njoj punih deset godina održavali izložbe, škole slikanja, promocije knjiga, književne večeri i druge sadržaje uz „Višegradsku stazu”, ali je primenom imovinskih zakona 2002. godine vraćena Džemili Ploskić, Muhamedovoj kćerki, koja sa drugom sestrom i bratom i danas živi u Švedskoj, tako da je kuća već punih sedam godina prazna i zaključana.
Bilo je posletoga nekoliko pokušaja lokalne vlasti da se sa Ploskićima dogovore oko otkupa kuće, što su oni odbijali, mada se priča da traže velike pare. Lokalna vlast se 2008. godine obratila Komisiji za očuvanje nacionalnih spomenika BiH i Zavodu za zaštitu kulturno istorijskog nasleđa Republike Srpske, sa molbom da posreduju kako bi se kuća Ive Andrića pretvorila u muzej i prostor za kulturne sadržaje, što je predviđeno i projektom nominacije mosta Mehmed-paše Sokolovića za svetsku baštinu Uneska.
Prilikom nedavnog boravka na Mećavniku u Mokroj Gori, gde je sa Emirom Kusturicom najavljeno snimanje filmske opera „Na Drini ćuprija”, ministar kulture Srbije Nebojša Bradić pokazao je interesovanje za mogući otkup piščeve kuće, u sklopu obeležavanja 50 godina otkako je Ivo Andrić 1961. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Prošle godine je otvoren „Spomen razred Ive Andrića” u zgradi Poslovnog fakulteta, gde je slavni pisac završio osnovnu školu, mada je nažalost, ova svojevrsna muzejska postavka više pod ključem, nego na usluzi kulturnoj javnosti.
U knjizi utisaka Spomen-sobe nobelovca Ive Andrića, u višegradskoj Narodnoj biblioteci koja nosi njegovo ime, piše sledeće: „Silna će voda plahovitom Drinom proći ispod ćuprije, a Višegrađani se neće moći odužiti svom Andriću, koji je ime ovog grada i njegove okoline urezao u kamen neprolaznosti i večnosti”.
Slavko Heleta
[objavljeno: 22/03/2009]
