Izvor: Blic, 10.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerikanci vole Dunav
Amerikanci vole Dunav
Srbiju je prošle godine posetilo 468.842 stranih turista, međutim, u zvaničnu statistiku nije ušlo još oko 80.000 stranaca koji su kroz našu zemlju krstarili Dunavom na 297 brodova.
- Reč je turistima koji su kroz našu zemlju krstarili turističkim brodovima, uopšte ne spavajući po našim hotelima. To su uglavnom bili Amerikanci, stariji od 60 godina, a koji su u proseku u našoj zemlji boravili po dva i po dana i ostavljali po 75 evra. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Samo u Novom Sadu i Beogradu zabeležena su ukupno 642 pristajanja turističkih brodova - priča za 'Blic' Željka Pudar, savetnica u Turističkoj organizaciji Srbije.
Po njenim rečima, o tome koliki je turistički potencijal Dunava možda govori i podatak da krstarenje kroz više zemalja traje u proseku oko deset dana, da po danu krstarenje košta 125 funti, kao i da su ljudi koji obično idu na ta putovanja većinom obrazovani i dobrostojeći.
- Poslednjih godina turistički potencijal Dunava doživeo je pravi bum. Tako smo na skorašnjoj Dunavskoj berzi u Beču, umesto deset zakazanih sastanaka, na licu mesta imali još 14. Naša zemlja postaje sve zanimljivija, posebno zato što je Dunav, i po rečima stranih eksperata, najlepši u našoj zemlji. Na našoj strani Dunava nalazi se najveća klisura u Evropi, kao i dva nacionalna parka - fruškogorski i đerdapski. Uz to imamo fantastični potencijal za ribolov, ali i za biciklizam uz samu reku - objašnjava Željka Pudar.
Ona navodi da su za krstarenje kroz našu zemlju najviše zainteresovani uglavnom turisti iz prekookeanskih zemalja, za koje je Srbija prava egzotika.
- Zasad to su turisti iz SAD i Kanade, a na Dunavskoj turističkoj berzi u Beču najveće interesovanje za krstarenje kroz našu zemlju pokazali su još i turistički agenti iz Indije, Kine i Koreje - objašnjava Željka Pudar.
Međutim, turistički potencijal Dunava nije do kraja iskorišćen, iako je predložena tura od četiri zlatna B, odnosno krstarenje od Beča, kroz Bratislavu, Budimpeštu do Beograda. To je teško ostvarivo posebno zato što su našim turistima potrebne vize.
Prošle godine se očekivalo da će doći do povećanja broja turističkih brodova i turista od devet odsto, ali se to nije dogodilo zbog poplava.
- O tome kako izgleda jedna turistička ponuda, govori i ponuda jedne nemačke agencije koja uključuje gradove Ulm, Regenzbur, Pasau, Linc, Beč, Bratislavu, Budimpeštu, Vukovar, Novi Sad, Beograd i zatim dalje do delte Dunava - navodi Željka Pudar.
Pored Beograda i Novog Sada, pojedini turisti prošle godine su obišli i Golubačku tvrđavu, Lepenski vir i Viminacijum.
M. Cvejić Nedostaci i ulaganja
Problema za pravo razvijanje dunavskog turističkog potencijala ima i u tome što na našim pristaništima nema zdrave tekuće vode, pumpi za točenje goriva, prodavnica, niti šopovi sa suvenirima - kaže Željka Pudar. Zbog svega toga, naša zemlja je za ovu godinu izdvojila oko 20 miliona evra samo za izgradnju infrastrukture na Dunavu, ali i 9,2 miliona evra za izgradnju putničkog pristaništa u Beogradu, pristana u Vinči, pristaništa u Novom Sadu, za rekonstrukciju Beogradskog keja u Novom Sadu, rekonstrukciju etnoparka Gložan, izgradnju pristana u Apatinu, kao i za zaštitu i sanaciju Srebrnog jezera i izgradnju pristaništa u Lepenskom viru - iznosi Željka Pudar. Ove godine pola milijarde
Postoje realne šanse da ovogodišnji direktni devizni prihod Srbije od turizma bude veći od 500 miliona dolara, čime će biti premašen rekordni prihod iz 1989. godine, izjavio je ministar trgovine i turizma Bojan Dimitrijević. Uskoro će biti utvrđen i novi vizuelni identitet srpskog turizma, za koji će ovih dana Turistička organizacija Srbije raspisati tender.
