Izvor: Večernje novosti, 24.Apr.2015, 13:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Urbana tradicija: Ustajte ovde!
"Ostajte ovde" - pisao je Aleksa Šantić, a ko ostane, valjalo bi i da ustane. Priča, dabome, počinje iz gradskih autobusa i večitog kukanja Beograđana da oni mlađi ne žele da ustanu starijima. To je već tradicija, čini se, jer su i generacije koje su živele u gradu pre nekoliko decenija imale večito isti problem. Doduše, sve je primereno modernim vremenima. Tada su, sedamdesetih i osamdesetih godina omladinci, silno željni da se dokopaju mesta u autobusima GSP, u tom poduhvatu i uspevali, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << način ignorisanja starijih sugrađana obično je bio praktikovanje zatupljenog pogleda u daljinu, jer je "blejanje" kroz prozor bio odličan manevar ignorisanja. (Ups, termin "blejanje" je karakteristika današnje, a ne tadašnje generacije). Sada se omladinci lagodno sakrivaju gledajući u mobilne telefone, a pritom imaju i slušalice koje uredno udenu u uši, pa imaju svako, fizičko i moralno opravdanje zašto nisu videli staricu koja se izmučeno savija pored njih, izdišući oko autobuskog rukohvata.NA BERLIN! Poznavaoci evropskih prilika kažu da i u nemačkoj prestonici postoji sličan običaj neustajanja starijim osobama u autobusu, ali germanski pragmatično, tamošnji akteri ove priče kažu da "moraju da sede dok su mladi, kako bi mogli da izdrže stajanje kad ostare". A to ih, izgleda, čeka. Nismo rekli ovom pričom ništa novo, odvajkada deo loše vaspitanih klinaca ima silnu potrebu da sedi u autobusu. Ali, stvar je blago napredovala i dobila nove nijanse... Valjda otupeli od onih, gorepomenutih slušalica, ili čega već god, današnji omladinci imaju potrebu i da "ozvuče" autobus. Odnosno da toliko glasno međusobno komuniciraju, da svi vrlo jasno čuju razgovor na prostoru između drugih i trećih vrata, bez potrebe da prisluškuju. Nekada je bio red da putnik krišom zloupotrebi saputnika dok ovaj prelistava novine, a on se "ogrebe" makar o naslove i podnaslove, ali sada se više ništa ne skriva. Dva momka gotovo uzvikuju imena profesora na fakultetu i daju jasno uputstvo gde je moguće pronaći skripte za njegov predmet, devojke glasno ogovaraju drugaricu i način na koji se obukla, i - više ništa nije tajna. Kulminiralo je ovih dana, u "šesnaestici". Rmpalija naduvanih mišića drži kraj lica mobilni telefon i srdačno opevava damu s kojom se "družio" tih dana. Detaljno opisuje markacije i izgled devojke, bez stida detaljiše i ono što se dogodilo među njima, a zatim sve zaključuje rečima kako je bitno da o tome niko ne treba da zna ništa, osim njegovog sagovornika. "Ma, neće"... pomislila je ona bulumenta putnika između drugih i trećih vrata.
Nastavak na Večernje novosti...
