Izvor: Politika, 12.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kontrolišem ambicije
Bez teškoća donosim odluke. Moje je da doprinesem, koliko mogu, da se donesu dobri zakoni i zaokruži priča oko Ustava
INTERVJU
Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda, kaže da još nije odlučio da li će se posle dve godine mandata ponovo kandidovati na sve izvesnijim prevremenim lokalnim izborima. Sabirajući postignute rezultate Gradske uprave na čijem je čelu, Bogdanović ističe da je najviše zadovoljan smanjenjem nezaposlenosti i povećanjem proseka zarada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << građana. U pogledu novog ustava, gradonačelnik smatra da je njegovo donošenje rezultat nužnog političkog kompromisa, a da je za Beograd najvažnije da bude donesen dobar zakon o glavnom gradu.
• Gde obično izvodite goste iz inostranstva i šta želite da im pokažete kada dođu u posetu Beogradu?
– Činjenica je da stranci nađu više reči hvale za naš grad, nego mi sami. Uvek se iznenadim kada čujem koliko im se Beograd dopada. Stranci vole Beograd, zbog ljudi, položaja i izgleda. To je dobro, jer je Beograd najlepše ogledalo Srbije i naša strategija bi trebalo da bude da prenesemo sva pozitivna dešavanja iz prestonice na ostatak zemlje. Mnogo greše oni koji pokušavaju da zaustave dobre stvari koje se dešavaju u našem glavnom gradu.
• Da li ćete se ponovo kandidovati za gradonačelnika?
– Poznat sam kao čovek koji lako kontroliše sve svoje ambicije. Nikad ne razmišljam previše unapred o tome, a kada je vreme za odlučivanje, takođe lako, donosim odluke da li nešto hoću ili neću. Moje je da doprinesem koliko mogu da se donesu dobri zakoni i zaokruži priča oko Ustava. Verujem da podela nadležnosti između Beograda i Republike mora biti drugačija. Time bi se izbegla sadašnja loša situacija da više institucija odgovara za jednu istu stvar, a niko nije stvarno odgovoran, nego se ta odgovornost prebacuje u krug. Naš najveći problem su sukobi nadležnosti zbog kojih ne možemo da rešavamo neke probleme. Čak su i sada prilično jasno definisane nadležnosti, ali onaj koji ne ispuni svoje, veoma vešto se trudi da nadležnost prebaci na drugog. Građane, u krajnjem slučaju, ne interesuje čija je nadležnost, nego zahtevaju da problem bude rešen. Tako smo često bili krivi i za nešto izvan zone odgovornosti.
• Da li status lokalne samouprave može biti povoljniji zahvaljujući novom ustavu?
– Ustav je rezultat nužnog političkog kompromisa. Sa stanovišta lokalne samouprave novi ustav može biti dobar, jer predviđa prenošenje pojedinih republičkih nadležnosti na gradove, ali mislim da je status opština loše definisan. Insistiranje radikala da republički parlament bira predsednike opština je posledica njihovog straha od neposrednih izbora. Ustavom je predviđen i zakon o glavnom gradu. Koliko će to biti dobro zavisi od toga ko će sutra sedeti u parlamentu.
Mnogi političari ne razumeju da odnos lokalne samouprave i države nije model subordinacije, nego saradnički odnos. To nerazumevanje se oseća u ovom Ustavu, a najveću štetu od loših zakona o lokalnoj samoupravi koji eventualno budu doneseni trpeće nerazvijene opštine, a ne Beograd.
• Šta mislite o beogradskom saobraćaju?
– Nema dileme da je metro najbolje rešenje za prevoz Beograđana. To niko ne spori, ali se ne može raditi preko reda. Naš prvi cilj je bio da uredimo javni prevoz. Na početku je malo ko verovao u to, ali danas funkcioniše. Beograd ima potpuno obnovljen vozni park. Uz više poštovanja propisa i uz pomoć saobraćajne policije mi možemo pristojno da se vozimo u javnom prevozu. Trenutno smo u fazi obnavljanja tramvajskog sistema, a kupićemo i nove trolejbuse. Sledeće je integrisanje prigradskog saobraćaja u jedinstveni tarifni sistem.
• A kada ćemo imati metro?
– Naredni korak je metro. Oko toga se vode velike polemike. Mislim da imam pravo da i sa tehničke strane kažem da razumem tu potrebu. Nisam ekspert, ali mogu da razumem. Sa poslovne strane, tvrdim da je priča o klasičnom metrou nerealna. Laki metro sa podzemnim delovima je budućnost Beograda i taj posao je ostvarljiv. Nažalost, postoje politička i stručna opstrukcija. Priču o klasičnom metrou podmeću oni koji su na tome radili nekada. Razumem ih potpuno, 30 godina su radili na nečemu što se nije ostvarilo. Uveren sam da je laki metro budućnost razvoja javnog prevoza u Beogradu, a sve što sam rekao u poslednjih šest godina ostvarilo se.
• Da li ste zadovoljni onim što ste učinili za grad otkako ste prvi čovek prestonice?
– Najzadovoljniji sam, bez sumnje, zbog toga što sve više ljudi radi, dakle imaju posao. Želim da nastavimo rast stope zaposlenosti od 7-8 odsto, što za 10 godina rešava problem nezaposlenosti. Takođe, i da prosečna plata bude 500, 600 evra, što valjda zvuči kao utopija, ali tako je bilo i 2001. godine, kada sam rekao da će prosečna plata biti 500 maraka.
Ulagali smo u infrastrukturu. Ove godine ćemo zaraditi više od 100 miliona evra od uređenja građevinskog zemljišta. To je više nego cela Srbija zajedno, jer vodimo bespoštednu bitku sa investitorima i naplaćujemo svima. Nismo demagozi, ne kukamo, nego se borimo. Svi moraju da plate, jer je to za dobrobit svih. Socijalni program omogućava da 60.000 porodica može da koristi popuste pri plaćanju komunalnih usluga. Odlikuje nas briga za najugroženije, a to su stari i lica sa posebnim potrebama. Kada su u pitanju osobe sa posebnim potrebama tu još nismo dostigli nivo koji želimo.
Vladimir Jokanović
[objavljeno: 12.10.2006.]
