Izvor: Politika, 07.Jul.2011, 15:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Gazela” pred kreditnom preponom
Evropska investiciona banka obavestila „Puteve Srbije” da neće odobriti nastavak isplate kredita za obnovu mosta jer je nezadovoljna postupanjem sa Romima iz nekadašnjeg nehigijenskog naselja. – Gradonačelnik Đilas najavio da će novac biti obezbeđen pozajmicom od domaćih banaka. – „Finansiraćemo radove svojim sredstvima”, poručuje direktor JP „Putevi Srbije” Zoran Drobnjak
– Neće biti obustave obnove „Gazele”, a „Putevi Srbije” će preostalih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 30 miliona evra za završetak radova obezbediti iz kredita domaćih banaka. Radovi će biti završeni kako je i planirano, do 15. novembra – izjavio je juče gradonačelnik Dragan Đilas prilikom obilaska PKB-a. On je saopštio da je Evropska investiciona banka (EIB) obavestila „Puteve Srbije” da nije spremna da odobri nastavak isplate kredita za „Gazelu” jer je nezadovoljna kako su raseljeni Romi koji su živeli ispod mosta.
Đilas je kazao da se dosta pričalo o smeštaju raseljenih Roma i da je već mnogo urađeno za njih. Kako je istakao, gradske vlasti će se i dalje maksimalno boriti za njihov položaj, ali se ne može prihvatiti da se nekom, „zato što je zauzeo deo zemljišta, obezbedi 7,5 kvadratnih metara stambenog prostora po članu porodice i posao za sve punoletne”.
– Odluka da se dalje ne finansira „Gazela” je loša jer bi to značilo da bi Beograđani bili u opsadnom stanju još ko zna koliko dugo – naglasio je gradonačelnik i dodao da su gradske vlasti imale niz sastanaka sa premijerom Cvetkovićem o rešavanju ovog problema.
U izjavi za naš list, generalni direktor „Puteva Srbije” Zoran Drobnjak potvrdio je da obnova „Gazele” neće biti zaustavljena.
– Na mostu će do 15. novembra za saobraćaj biti osposobljeno svih šest kolovoznih traka. A kraj kompletne rekonstrukcije biće u februaru 2012, odnosno dva meseca pre roka. Ako nam EIB ne odobri povlačenje kreditne tranše, finansiraćemo radove svojim sredstvima – izričit je Drobnjak.
U saopštenju kojim se juče oglasilo JP „Putevi Srbije” precizira se da će danas na račun ovog preduzeća biti uplaćena tranša EIB-ovog kredita od 10 miliona evra, za obavljene radove.
Evropskoj investicionoj banci je, takođe, upućen zahtev za uplatu sledeće tranše od pet miliona evra, a u „Putevima” očekuju da će to biti realizovano u toku narednih mesec dana.
„Za završetak radova na rehabilitaciji mosta ,Gazela’ potrebno je još 25 miliona evra, a sredstva će biti obezbeđena uz velike napore Vlade Republike Srbije, grada Beograda i JP ,Putevi Srbije’ iz kredita EIB-a ili kredita komercijalnih banaka”, zaključuje se u saopštenju.
----------------------------------------------
Hronologija
Jul 2007. Sa Evropskom investicionom bankom potpisan ugovor o kreditu od 33 miliona evra za rekonstrukciju „Gazele”, kao i ugovor o kreditu EIB-a vredan 25 miliona evra.
Oktobar 2008. Skupština Srbije ratifikovala ugovor o kreditu
Avgust 2009. Raseljeni žitelji nehigijenskog naselja ispod „Gazele”. Za 114 porodica obezbeđeno je 300 kontejnera površine 16 kvadrata. Oni su postavljeni u 13 gradskih opština. O 64 porodice koje su pod „Gazelu” došle iz drugih krajeva Srbije, brigu je preuzelo Ministarstvo za rad i socijalnu politiku
Januar 2010. „Putevi Srbije” preduzimaju hitnu dvomesečnu sanaciju „Gazele”. Intenziviraju se napori da se obezbedi povlačenje kreditnih sredstava koje su EIB i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) zamrzli nezadovoljni što žitelji nehigijenskog naselja nisu dobili trajni smeštaj. U toku tri godine od potpisivanja ugovora o kreditu, stepen oštećenja mosta povećao se za 25 odsto
Februar 2010. Bord direktora EBRD-a odobrio je isplatu 25 miliona evra zajma Srbiji za finansiranje pristupnih puteva mostu, čime je dato i zeleno svetlo i za početak sanacije same „Gazele”. Bord se saglasio da sredstva isplati pod pretpostavkom da EBRD sa predstavnicima republike i grada i dalje prati napredak procesa raseljavanja, s „ciljem obezbeđivanja poštovanja prava svih ljudi”
Mart 2010. I EIB odobrava povlačenje prve tranše od 10 miliona po osnovu ugovora iz 2007.
Mart 2010. Konačno počinje prva faza rekonstrukcije, koja bi trebalo da potraje naredne dve godine. Osim kredita EIB-a i EBRD-a, rečeno je da će biti angažovano i 7,5 miliona evra iz budžeta grada, a „Putevi Srbije” će uložiti 4,8 miliona evra. Evropska agencija za rekonstrukciju donirala je 6,75 miliona evra
Mart 2011. Otpočinje druga faza obnove koja bi trebalo da bude okončana do 15. novembra
----------------------------------------------
Na šta se grad obavezao
U skladu sa programom Akcionog plana za raseljavanje nehigijenskog naselja ispod mosta „Gazela” odlučeno je da će raseljene porodice biti privremeno preseljene u mobilne stambene jedinice na nekoliko lokacija u Beogradu, do njihovog trajnog stambenog zbrinjavanja.
Ugovor o korišćenju mobilnih stambenih jedinica (koji potpisuju predstavnici raseljenih porodica, prim. aut.) utvrđuje (...) dužinu perioda korišćenja stambenih jedinica do trajnog stambenog zbrinjavanja.
Posle obezbeđivanja nekog vida trajnog stambenog zbrinjavanja, raseljene porodice će sa gradom sklopiti nove ugovore za korišćenje tih stambenih jedinica.
Izvodi iz Akcionog plana koji je Gradsko veće usvojilo u avgustu 2009. godine, a koje je „Politika” ekskluzivno objavila u broju od 26. juna 2010.
----------------------------------------------
Ne postoji okvir za bolji život
– Iznenađeni smo odlukom EIB-a da obustavi isplatu kredita. Posle našeg izveštaja u januaru, smatrali su da to ne bi bio mudar način da se Beograd privoli da sistemski reši pitanje Roma raseljenih ispod „Gazele” – kaže Zvezdan Kalmar, koordinator „Centra za ekologiju i održivi razvoj” koji nadgleda ispunjavanje uslova pod kojim međunarodne banke odobravaju isplate kredita.
– Problem nisu nepodobni kontejneri za romske porodice u Beogradu, već to što ne postoji jasan institucionalni okvir koji će im omogućiti bolji život. Reč je i o Romima poslatim na jug Srbije, u nehumane uslove, koji su se vratili u naselja kraj beogradskih buvljaka, jer je i to bolje od uslova kakvi su imali u, recimo, Bojniku i Vranju – kaže Kalmar i naglašava da je obezbeđivanje stambenih objekata od čvrstih materijala obaveza grada na osnovu Akcionog plana za zbrinjavanje Roma.
– Što grad uporno ponavlja da bi izgradnja stanova koštala pet miliona evra? Pa niko i ne traži nove stanove. Hoćemo da ove porodice dobiju krov nad glavom, a ne limenu kutiju. Tražili smo da se renoviraju stare napuštene kuće, čime bi se stambeni problem domaćinstva rešio za najviše 4.000 evra – kaže Kalmar.
I činjenica da barem jedan član porodice raseljenih Roma nije dobio zaposlenje bitno je uticala da EIB obustavi kreditiranje.
– Ponude za posao, ako ih i bude, ne smeju da prihvate jer gube poene potrebne za dobijanje socijalnih stanova. A oni koji dobiju stan ne mogu da pribave potrebna dokumenta i plaćaju komunalije jer nemaju posao. Neispunjavanje ovih obaveza smatra se nepoštovanjem odredbi ugovora o korišćenju stana, zbog čega im se on oduzima – navodi Zvezdan Kalmar.
Na pitanje šta bi istakao kao pozitivan potez Gradske uprave, Kalmar kaže da vlastima „skida kapu” za uspešno uključivanje romske dece u obrazovni sistem – škole i vrtiće.
D. Spalović
LJ. Perović
objavljeno: 08.07.2011
